Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 29 7

штавости овога свијета, јер је „нјера наша побједа, која је побиједила свијет" 1 ) За то, драга браћо, будимо вазда тврди и стални, у својој св. вјери правос.лавној , па ма ђе се и у каквом стању и положају налазили, знајући, да без вјере није могуће угодити Богу 2 ), п да је гријех све што се ради, без вјере) 8 . Јер само вјерујући имаћемо живота вјечнога, као што нас увјерава св. јеваиђелист, говорећи : ^Ко вје^гује Сина има живот вјечни ; а, ко не вјерује Сина^ не Ле виђети живота, него гњев божји остаје на њему и *). Дакле, вјера нам је наша живот, без кога би морали намах угинути. За то чувајмо је, чувајмо своју вјеру, да је достојно очувамо, будући у њој чврсти као и апост. Петар. Чувајмо тај најдрагоцјенији живот угодног пред Богом, а свијетлог пред народом образа нашега! Ако узвјерујемо онако, како нас је учио божанствени учитељ, Исус Христос, онда се, зацијело, можемо надати, да ће нам Бог и гријехе наше опростити, ма колико да смо их учинили. Јер вјера рађа срдачне молитве пред Богом, а

') Тамо, V, 4' 2 ) Римљ. I, 17. 3 ) Тамо XIV. 23. 4 ) Јован, Ш, 16.

молитва с вјером умилостивљава Бога и покрива мноштво гријехова. Браћо! Прошла су времена, времена тешка, кад смо се за вјеру морали борити, поред осталог, и с оружјем у рукама, и давати за њу људске жртве; а настално за нас у нашој домовини вријеме мира, благостања, среће под — моћном заштитом прејаснога монарха нашега Пара и Господара Фрање Јосифа I, кад нам је слободно потпуно исповиједање наше вјере православне. Па за то, а ради своје земаљске и небеске среће, иазимо, стојмо у вјери, мушки се држимо утврђујмо се у њој 6 ); јер нам је вјера, извор, коријен и учитељ сваке добродјетељи и врлине; она нас смјеле и храбре руководи на земљи и узводи у вјечни блажени живот на небо. А сада обратимо се укупнијем молитвама првијем проповједницима и учитељима Христове вјере, св. врховнијем апостолима Петру и Павлу чију успомену данас празнујемо, и помолимо им се: нека нае они заступају пред престолом Свемогућега Бога, како би могли у иовољном здрављу дуго, срећно, мирно и задовољно живјети на земљи, а кад се, по божјој вољи, преселило са овога свијета у други, вјечни живот, да у њему нашљедимо вјечну и од свега претежнију славу и радост. — Амин. 5) I Кор. XVI, 13.

ДУЖИНА ЧОВЕЧПЈЕГ ВЕКА У ПРВОВИТНОМ СВЕТУ. С рускога превео: Р. Ст. С. Илкић, учитељ. (Наставак).

Поред спегн до сада реченога приметити имамо, да судећи о дужини века ирастарих патријараха не смемо обичне наше иојмове о узрастима данашњег човечијег живота са највећом тачношћу пројицирати па узрасте онога деветостолетнога жикота. Данапш.им даном је човек до 20 године младић, до 50 година снажан човек (муж), до 70 година сгарац, а после тога долазе годи не дубоке старости и потпуне немоћи; али тада, када је човечији век обухватао 9 столећа и више, од 70 година Човек никако не бејаше старац, а од 50

год, не бејаше муж, нити му се од 20 година свршаваше доба 1 младости, Данаш1Бим даном, када се век човечији простире на 80 година, човек је од 20 година душевно и телесно потпуно развијен, али у оно доба човек од 20 година живљаше тек године раног детињства свога. Јасне доказе за ово налазимо ми у Мојсејевој књизи постања; посмотримо само доба Аврамово. Аврамовом сину Исмаилу — којега је родила робиња Агара — бејаше четрнаест година, када је Сара, жена Аврамова родила му сина Исака;