Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 343

видимо много прпмјера у св. Писму и старога и новога завјета. Шта више, молитвом се и мртви озкивљавају 1 ). А што се тиче мјеста, на ком треба свршавати молитву, и времена, кад је треба свршавати, о томе лијепо говори св. Јован Златоусти овако: „Ђе ти био да би.о, свуда можеш начинити звртвеник; покажи само добру вољу и не ће ти сметати ни мјесто ни вријеме; па ако ти и не клекнеш на кол.ена, нити се станеш бити у ирси и не подигнеш руке к небу, но само покажеш готовост своје душе на то, учинићеш све, што је за молитву потребно. Жена може сједећн с преслицом или ткајући, погледати умом на небо, и призватп Бога у помоћ; човјек може, кад излази на тржиште, или куд му драго пде, сврљавати усрдне молитве; други, сједећи у свом дућану, може мислити на Бога; слуга, ако му није могуће отићи у цркву, може се мо лити Богу кад што купује, кад иде на внше, илп кад сплази доље и кад ради у кујни. Бог се не гнуша мјестом. Он само милује добро срце и добру душу а ), Мени је молитва много чинила, особито најпрвијех дана мога тамновања. Она ми је, на име, била, као што веле црквени учитељи: св. Јован Златоусти, Јован ЈБествичник и блаженн Августин, права храна, лијек, моћ и живот за душу. А њом се и данас баш највише забављам и тјешим, тражећи у њој одушка својијем боловима, својој грозној тузи и великој невољи у овој мрачној пештери; јер се сјећам често ријечи св. апостола Јакова, који овако вели: „Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу" 3 ). Ја сам свакад тврдо вјеровао у моћ молитве, научен, ријечима и примјерима својих побожних роднтеља, који, од када их ја гглмтим, увијек се Богу моле сваки дан јутром и вечером у својој кући, а и преко дана, п ноћи кад се пробуде нза сна, чешће помену име Господње с уздахом из душе (Отац ми је — Бог да му даде вјечни покој — 14. септембра 1891. умро, а мајка се и данас редовно држи свога свагдашљег обнчаја у мољењу Богу!) Тако је то било од прије у свијем кућама побожнпх хришћана у Херцеговнни. А, у ово новије доба, кад се поче скидати ') & књ. о цар. XVII, 21.; 4. књ. о цар. IV, 33.—35 > Дјел. аност. IX, 40. 2 ) Бесједа св. Јов. Злат. о Анп IV. стр. 8"2. 83. 3 ) Јаков V, 19.

с очију вео таме незнања, онога бива старннског, и глупости пред корацима просвјете, научности; када се, опрости Боже, јер „м к ^ дат - г . что ткојат-к ", почесмо по примјерима четвероножиијех мајмуна угледати на „ин(, нж* нј г8тк ш дкојјл кгш", — на много мјеста у кућама наших сељака, како впдим „на граху", нестало је „посведневнаго" мољеЈБа и иобожнога размишл-.ања о Богу, — јер су изумрли стари „дивљаци", а млађарија, хранећп се наукам^, зна (?) кад је вријеме молптава. О варошкијем хришћанима не треба много ријечи. Многи су се већ далеко горе узвисили са знањем, па, знајући (?) не посте ни „часнијех поста!" а камо ли да се моле Богу!). Знао сам да је снага молитве непобједима. Али сам се најбоље овдје увјерио о дјејству срдачне толитве, Увјерио сам се, на пме, да ће човјек примити све, што иште у молитви, вјерујућн, као што каже св. Писмо: „И све што иштете у молитви вјерујући, добићете" 4 ). За то ево једнога доказа. Сједио сам сам у тамници. Тешко и претешко било ми је самом. Чинило ми се, на име, да је пала читава зграда, у којој је при земљи моја тамница, мени на врат. ТјесноћА, мрак, влага, смрад, загушљивост тамнице, све је ту. Ох, не могу ти ни издалека представити слику моје куће, мојега јада, моје грозне туге, — а желим да је никад не познаш. Али сам утјехе тражио одмах у молитви. Молио сам, на име, пресвету Матер Богородицу, које се баш сјутра дан светковао празник Рођења Њезина (8. септембра), да умоли свога Сина и Бога нашега Исуса Христа, да ме барем угјеши тијем, што би ми дошао у друштво још неки окривљеник. Наравно, оваково мољење, по себи је грјешно, јер је бол^е да се мучн један него два. Али треба оставпти деведесет и девет оваца докле се не нађе изгубљена овца —- стота 5 ). Готов сам већ био да полудим или да напречац свиснем од туге. На један пут, када се већ нијесам могао држати клечећи на кољенима нп с мјеста макнути, отворе се гвоздена врата тамнице, кроз која у ниђе к мени неки стар човјек, дуга стаса, дуга лица и мршава, јагодица испалијех, очи утонулијех у главу а над њима ве лике сиједе вјеђе, — а по томе се врата опет затворе и закључају. Био је то врло скроман 4 ) Мат. XXI, 22.; VII, 7.; Мар. XI, 24.; Дука XI, 9.: Јак. V, 16.; I, Јов. Ш, 22 ; V. 14. 5) Мат. XVIII, 11. 12. 13.