Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 344

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

старац, који ми је доласком својим у тамницу, заиста живот спасао, а стајао је са мном у тамници само 10 дана. Ја то, на име, приписујем својој срдачној молитви. Пошље овога, навикнут више у мраку тамипчком, било мијелакше тамноватп. Еле, видиш ли, молитва је заиста свакоме потребна. За то се упражњавај тој врлини. Учи своје склоности вољу, да се молиш Богу докле си још млад, јер то, као и остало, послије све запетије иде. Немој никад одступити од побожности нити изоставити молитву , знајући да је побожност корисна за свашто и молитве моћ велика, која може учинити и вода из камена да потече и воде морске и ријечне да пресуше 1 ); ') 2. књ. Мој. XIV, 15.; XXI, 17.; I, С.; 4. књ. о цар. П, 14.

да се сунце заустави п натраг поврне 2 ); затворити небеса и кишу зауставити да не пада 3 ), и т. д. — А по томе она може и из тамнице избавити и разрушивши њене зпдове и сва врата и свезавши руке и језик непријатеља спасења — ћавола, који на грпјех наводи, — у палату спасења увести. Чинп молитве, дакле. и мољења, а п ја се молим, да те Бог очува тамничкијех окова, какве ја сносим. Молитава свију светијех ограда против ненавидјашчих тја свакад тебе чувала! Прими поздрав : „ Хуисшос воскресе ! и -') Ис. Навтш X, 13. 14.; Исаија XXXVIII, 8. 8 ) 3. књ. о цар. X'VIII, 41—45; Јак. V, 17. Ље се].

ПР0П0 Говорио Јован Новаковић срп. прав. свештеник

Побожпи христијани, драга браИо! Данас ова наша св. мати црква слави успомену оног дана, када је она благодаћу светог Духа освећена и посвећена у част и заштиту великом Божијем угоднику и данашњем слављенику светом пророку Млији, а освећењем тим постала је дом Божији, добивши благодатну силу и моћ, да може нас еванђелском свјетлости руководити путем праве среће н напредка на овоме евијету и вјечном блаженом животу на небу. — Данатња слава и свечаност, јест слава сваког побожног христјанина и правог србина ове општине и парохије; јер на данашњи дан можемо се сјетити млогих успомена из наше сјајне и тужне прошлости. — Сваки г од нас са радошћу сјећа се и спомиње красне цркве и манастире, који су блистали у славно доба Немањића; али опет морамо се са тугом сјећати и оних времена, када Србин бјеше потиштен са свију страна нехришћанском варварском најездом, којој српска црква, часни крст и вјера православна бијаше највећи трун у оку. — Можемо се данас сјетити оних дана, када не бјеше слободно велељепне храмове подизати и свету вјеру православну исповиједати; али нека је највећа слава и благодарност свемогућем и праведном Богу творцу и промислиоцу нашем и патријотичном и јуначком држању и пожртвовању

В II Ј Е Д. у Градачцу на дан црквене сла.ве 20. јула 1895. наших прађедова, опет смо се у лијепом народном српском имену одржали и свету вјеру православну очували, и данас у здрављу нашег премилостивог Императора и краља Фрање Јосипа I. и Његовпх впсоких власти, уживамо слободу у нашем вјероисповиједању и можемо слободно подизати колико хоћемо храмова са високим кубетима и милозвучним звонима, да нам наше вјерске осјећаје буде и да опомпњу на поправку и покајање оне, који су забасали стрампутицом вјерске равнодушностп и моралне покварености — П1та више, Његова царска милост иде нам на руку са знатном помоћи да можемо свете цркве по жељи дизати и украшавати, па онда како да се не би данас веселили п радовали, и зар ова данашња свечаност није наша слава и побједа, кадпомислимо да је, може бити, било времена, када се ни мислило није да ће се у овом мјесту православна литурђпја и српска пјесма појати? Као што рекох, браћо, наш је народ претурио преко главе млоге незгоде; али се је опет у својој светој вјери и закону одржао. а за то коме пмадемо највише благодарити? Имадемо најнише благодарити Богу, па онда нашој светој цркви и српској школи; јер у свима невољама, које смо прекужили, црква нам је увијек материнске утјехе и наде пружала. — Ријеч старца духовника у