Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 355

1_,а1тогит диат Сгаесогит $гуе 81аг<оггтг сигех, и1 зсгаГ, касе отта ипат Есс1е$гат е/$е. По свему се овому види, да је споменута црква борила се само за обред и за старословенски језик, а то је онда било за Дубровачкога Примаса си1теп хтШИае (крхунаи, лудости), каонутн што се је бојао обрвда, а не толико језика , јер је то нриближало, по мнењу Дубровачкије антистита Словенско илеме к Бизанције, те је гледало да се отме рег Јах е1 пе/аз власти римскога епископа. 0 свему ћу овому на своје вријеме на другому мјесту рећи, а само ово спомињем, да покажем како су Дубровчани од године 1420, па унапријед гледали, да на сваку руку Коиавлима угунте отпор прама латинскому обреду, те рек' бн, да свршетком XV. вијека, у Конавлима није било ни циглога присташе народне босанске цркве, а то је реиублика постигла најокрутнијем поступањем, јер је народно имање раздијелила нзмеђу господе, а устагаамасјекла руке и ноге, те је звала етискоие и све кршЛане , те нијесу поднипошто хтјели, да приме римскога обреда укупнијем именом Богомили, Пашарини и т. д. По свему овому нспада, да су дрвени стећци у Конавлима, те су најмлађи од XV. в., јер она славна република није трпљела, да се иравовјерни крш%ани копају изван осјена свете цркве, па је с тога пуно рака 1 ) (ово је древни народни назив у Конавлима за гробове) по црквама, а особито у Малобраћанској цркви у Придворји , гдје је била столица и казночина Дубровачкога кнеза од XV. в. унаприједа. ПоиовиЛи би били, како сам споменуо у УГев^шки, до /1Книд гора, а данашња жупа

г ) Дан данашњи је у Конавлима рака за мало дијете, а греб за велико чељаде.

Чилип Порфирогенитова ^гт^јЗу 2 ) Ту започимљу старобосански стећци код цркве св. Ивана. Мало их је, те су само просте плоче, а то је баш рек' би најстарија врста тијех споменика. Ево описа реченијех споменика: 1) Плоча од вап. На њој је у котуру укресана шестеролиста ружа. 2) Покрај плоче је раван стећак а на и>ему оскочен огроман крст овога облпка :

само десет простијех плоча, а страга је на цркви оскочен крст овога облика:

1) Плоча. На њој је оскочена мотика. 2) Плоча, а на њој исто мотика. 3) Омања плоча. На њој је лук и

тетива овако:

* Ј ) Рачки Дос. УП. стр. 415. по Миклогпићу. „БЈе 81аУ18сћеп Ог&патеп пасћ Арре11а1;. N1'. 347—349—с (у) еГ11 уо уе1 СеШИо* . То би могло бити Столиво у Боци ? бива по реду, којим Порпх, навађа мјеста Канавала и Тербуније т. ј. прије КЈтепа, 1м.са1>еГе еГ ХеИсће.