Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 388

Е. Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

леђа, као да то нико нпје чпнио; па се заредите истинито, а не притворно, да више не ћете мрзити браћу своју; јер вас је до тога довело једино незнање и мржња. Мржњу на страну, мрзкњом се Бог не хвали, а љубав на сриједу, па ће нас свак хвалпти и поштовати; Ако је ко у прошлој години презирао своје светиње: пркву и школу, нека се јутрос срдачно нокаје; јер је многог и до тога незнање довело. Без тијех светиња, ми .би за вазда пропали ; Ако је ко био издајница' и лажац свога рода, именом га Христовим опомињем, да се праведно каје, да се жив на земљи не распада, да га браћа не пљују ; ж^ако је ко лијен и нерадин био, ненш од јутрос настоји, да се покаже вриједан и радин, а Бог ће сваки поштени рад благословити и наградити; Ако је ко ма у чему гријешио, нека јутрос у св: храму излије истините зузе покајања, да више неће гријешити. Саваот је милостив, Он кајућима опрашта, а грјешнику који се покаје, и анђели се радују на пебесима. Хвалите Господа, јер је благ Господ! Али не притворно. Бог се неда преварити, Хвалите га у свакоме послу - на свакоме угледноме мјесту. Све што имамо Он нам је дао. Сва блага на земљи од Бога су нам. Шта би ми браћо, без помоћи Божије? ЈПта би ми браћо, без помоћи своје браће? '4т Да нам Бог не помаже, ми би давно пропали, — за нас се не би знало трага, нп гласа; — да нам браћа нијесу на помоћи, малакеали би. За то нас је Бог и умножио, да смо један другоме на рупи. - Да нас Бог не чува, ко би нас могао сачувати од сваке непогоде? Да нам браћа у невољп не притечу, шта би с нама било? Бог чува поштене људе од сваке напасти; јер је Он, наш једини Отац, који жели свакоме поштену човјеку срећу, здравље и напредак.

Ако смо у невољи наша нас браћа тјеше, с нама заједно дијеле тугу и невољу. . . 0 браћо, браћо! Лијепо је бити весео и задовољан; али се окренимо и погледајмо по нашем српском народу, па шта ће мо виђети? — Мјесто мира и љубави, завађамо се и мрзимо ; мјесто рада и напретка многи смо лијени и назадни; мјесто да обгрлимо што је Богу мило — на жалост — многи чине, на што се Бог љути, на што се поштени људи гаде. Многи између нас нема срама и стида. Још, што је горе, многи се опијате и чиннте смртне гријехе. И, Бог је тако мплостив, па и сада чека, да се многи опамети. У нас је јадно и жалосно, да многи н науку презире! Ви, који разумијете и можете, за што не настојите, да и простијем народу омилите књигу ; за што не би прегорели у години — ма и један форинт на олтар ерпске књижевноети, те набавити коју српску књигу. Истина, има их који желе науке, који не желе потрошити, да набаве корисну књигу; али их је међу нама мало! . . Немојмо тако и надаље. Ово је нова годнна, нека се у новој години роди у свима вама нова жеља, за све оно, што је корисно и што је од потребе свакоме човјеку, па ће нам дани нове године све веселији бивати, а срећа од нас не ће бјежати. Честитајући вам свима нову годину, помолимо се на освнтку нове зоре Вјечноме Саваоту, да нас умудри, да се просвјетли српски народ знањем и науком, да нам се зачуде и задиве сви напреднији народи. Покажимо се браћо, јер Србин умије и може, само ако хоће. . . За то хвалите Господа с^агда. Алилуја!