Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Стр. 389

ПРАВООЛАВНИ МАЛИ РУЧНИ КАТИХИЗИС. За самоуке ђаке и сваког Србина и Српкињу православне вјере. По Платонову и Вукићевића катихизису удесио: Петар С. Иванчевић.

Увод. — Де брате тежаче и читаоче овог малог катихизиса (катихизис на нашем српском језику значи „усмено поучавање") погледај десно и лијево! Баци око своје евуда око себе ! — П1та ћеш све виђети ! Видићеш ти брате, и сви ми, који гледамо: земљу, на земљи велика дугачка поља и ливаде, велике и простране шуме и планине, а онда безброј сваковрсних животпња ; озго над нама небо плаво, на небу жарано сунашце, сјајни мјесец и јасне звијезде. — Све, што видимо и не видимо, створио је љубезни моји, драги Бог; па и нас људе створио је преблаги Бог од земље — задахнувши нас бесмртном душом. Првом човјеку било је име Адам, а жени Ева. Од њих смо ми сви постали. Они су наши' праоци. — Елем брате, све и сва драги и премилостиви Бог створио је, и Он као наш небесни Отац непрестано се стара за нас, и све што имамо и што требамо, Бог нам је дао и непрестано даје, све је у Његовој руци; а преблаги Бог свађе је и на сваком мјесту. Сва наша добра и хрђава дјела, пред Божјим су очима. Сваки Србин-Ришћанин треба, да се ненрестано моли драгом Богу, као своме небесном Оцу. Богу се молимо свгфе и на сваком мјесту, а особито у нашој светој источно-православној српској цркви. Прије сваке молитве нрекрсти се брате, састави прва три прста десне руке равно, а мали и домалог приклони длану; овако учини, како ти ова слика приказује:

МИ Кад си тако сва три прста равно саставио, а друга два приклонио, онда метни на чело^н

реци: во имја Отца ; на трбух пренеси и реци: и Сина; на десну страну: и свјатаго Духа; на лијеву страну: амин! . . . — Брате Ришћанине, а и сваки читаоче ове књижице, знај : да је молитва побожан разговор душе наше с Богом! . . . Ето ти брате у овој књижици — под именом „Мали ручни катихизис" свију молитава, које требаш ти, као самоук, ђак да знаш на памет, а и сваки прави члан наше свете правосл. вјере. Не само ти, да их на памет научиш, већ научи и своју дјецу и сре млађе, па ће тебе Бог благословити и све што се твоје назива! — Још ти брате овдје у овом катихизису додајем: Божије и црквене заповиједи, добра и богоугодна дјела, свете тајне и гријехе разне... ГЛАВА ПРВД. МОЛИТВЕ. 1. Молитва Господња. Наш Спаситељ Исус Христос, врло се често молио Оцу своме небесном — драгом Богу, а највише обноћ и у пустињи; то су видјели његови ученици — апостоли, па Га замоле, да и њих научи, како ће се Богу молити; Господ Исус Христос каже им ову молитву, па због тога, што је сам Исус Хрисгс својим апостолима дао ову молитву. иста се зове „Господња" , а молитву Господњу оставили су нама апостоли, и она је најпреча од свију молитава. Молитва Господња ово је: Црквеним говором (славенски): „Отче наш, иже јеси на небесјех, да свјатитсја имја твоје; да придет царствије твоје: да будет вољатвоја, јако на небеси и на земли. Хљеб наш насуштни дажд нам днес; и остави нам долги нашја, јакоже и ми остављајем доложнпком пашим; и ве в' веди нас во искутпеније, но избави нас от лукаваго" . . . Српски: „Отче наш, који си на небесима: нека је свето нме твоје; нека на^тупи царство твоје; нека буде воља твоја како на небу тако и на земљи. Хљеб наш цотребни дај нам данас