Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 425

стазу и пут, куда да идемо, Он је Источник блпгоме дјелу; Он је в})ело, које не нресушује Хрпстове ријечи величају Бога и сву ВасеЛзену. Да се дивимо, да величамо, Хвалимо, славимо и узносимо свете ријечп и дјела ЈБегова света. А, када је љепше споменутп Сииситељеве рпјечи: л 1Таси овце моје". — него данас, када славимо успомену премудрих и врховних апостола Петра и Павлз, те да се сјетимо рада и труда свијех боговјенчанијех апостола, који су просвијетлили људе новим завјетом, — завјетом мира и љабави те су на рушевинама старозавјетним први пут обасјалп сунчани зраци свете хришћанске науке, — сунчани зраци наше миле и једноспасавајуче вјере православне! Између свијех апостола, најревноснији су били Петар и Павле који су својим животом, светим и славним дјелима разнијели Хришћанско име са Истока на Заиад, и у гордоме Риму мученичком смрћу запечатили су трудове своје. Рим их је онда презирао, прогонпо и најпогиље на смрт осудио, — те су апостола Петра наопако на крст објесили, а апостола Павла посјекли су. Данас их исти Рим обожава и прославЉа; јер је освједочено, да свијетло дјело не може потамњети. Као што су апостоли Петар и Павле мученичком смрћу страдали, проповједајући разапетог Спаеитеља, тако су и остали св: апостоли и уче- | ници страдали и мучени оили разнијем мукама, ј по свима крајевпма свијета, докле је Хришћанска Ј

вјера ухватила корјена међу многијем племенима и народима. Када је наша вјера истинита и света, срце нас мора забољети, што су многи чланови православне вјере охладњели према љој. У данашњем свијету, нема оне сладости и пожртвовања, нема онога поттовања према вјери нам прађедовској! Без вјере, сва су нам дјела мртва, а опет ни вјера нам не вриједи, ако не чинимо добра дјела. Наша српска Историја, исписана крвљу српскпјех јунака и мученика, окружена неувелим дјелима нашијех славнијех предака, износи нам много ц много нримјера, да наши претци нијесу жалили ни живот свој за ' вјеру православну и за име српско. С тога вас и ја поздрављам браћо српсва, браћо православна и позивам вае, да боље поштч јете вјеру прађедовску; да сте један другоме у номоћи; да љубите само оно, што вјечито трајс: да се слажете на дому, и у пољу и у евакоме раду; да вам овај свети храм буде дом молнтве, дом прибјежигата Богу, тедага уреднијепохађате; јер су вам црквена врата широм отворена ... II празнујућп овај свети дан помена св: апостола ускликнимо: „Радуј се Петре, камену вјере и пскрени друже твога учитеља Христа ; нашега Бога; радуј се најљубезнији Павле, проповједниче вјере и учитељу све Васељене, — молите се Богу за нас, да нас умудри и упути на свака добра дјела! Амин. Невесиње..

з-три с иута. (Из манаст. Гомионице у ман. Моштаницу). Пише јеромонах 77, С. ИваниевиИ, ерпеки учитељ.

— Манастир Моштаница лежи ејеверно је од манаст. Гомионице, а далеко је добријех дванаест сахати. Нут је, изузевши два до три еахата хода, лијеп и романтичан. — Пошавтпи од манаст. Гомионице западно, дође се за неких десет минута на-дома ријеке Гомионице, онда се све покрај те ријеке иде до тако званог Вулића — моста.

Тај се мост налази у селу „Обровцу," а приповиједа се, да га је правио неки горски ајдук Оимо Вулић, по коме се је и зазвао „Вулића — мост," ма да је већ можда двадесет пута на ново прављен. Вулић је родом из Сратинеке, котар бања1 лучки; радо га се околни народ ејећа, јер бијаше