Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 428

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

труд, ако при томе немамо праве смирности. Она је тако ведика пред Богом, да се ђаво може претварати и узети облик сваке добродјетељи, дочим о смирености никако дознати неможе шта је она. ? Зато дакле будимо и ми, бл. бр. смирени попхтени и богобојажљиви. пак нас овђе на земљи, неће мучити никаква туга и::: 1 ' невоља, него ће милост божија увијек пребивати на нама и благоеловити нас рука Божија! Ви оцеви п мајке србинске; сјетитпте се врло често оне најсветије и неопходне дужности своје, коју вам Бог и ваша родитељска љубав налаже, да ју имаде према породу своме: учите их добром и псбожном владању, казујте им исгине свете православне вјере и правила Хришћанског владања и живљења; Омилите им ићи у св. цркву и чувати своје лијепе обичаје народне, а старије слушати и поштовати; кажите им да је велш^а срамота и од Бога грјехота лагати и псоватл. крастп и срамно говоритн. Још имамо времена, имаде и нас мпогобројно који се оживљавамо снагом наше старинске вјор, и народчосги српеке, пак док је времена, бр. хр пренесимо то драгоцјено благо и неизгладиму енагу, у млађана срца и дугау нашег подмладка, и добро ју причврстимо, да их нико у тому по-

двије теж I. — Васлава, ижева. (Јлависмо, војединаго Господа Бога Исуса Риста сина Божијег и Спаса нашег. С крстом часним — еа на јнспратним: Михаила, Гаврила, Руила, Раваила; свети славни свак тебе фали; ваиме апостола дванаест, пророка триста и осамнаест — правомученика, четнри света ванђедиста: Марка, Матију, Луку, Јована. Ваиме: Васелију Великаго, Глигорију Богослова, Јована златоуста, Јована Милослана, Илију чудотворца, ижева Нићију (?), Ристова Николу, Самоила, Јеремију, Зарију Вакума (Авакума), Илију, Јелисију, Ђурђа Димитрију, Прокопа, Теводора (Теодорај, срис1гог кнеза Лазара, свјатијех Мученика и Мученица; приђоше више Петра п Зарнје — кроз огањ, воду и гору два 1.ребрена Кузмана, Ћиру, Дамјана, Јована Пантеливана (?), преподобни отаца : Алексију, Ступ-

љуљати неможе, на путу овог проМЈенљивог живота и свпјета. — А са тим благом и снагом наоружаћемо их и оснажити само у српској школи, ђе се добије право знање и Богопознање. тамо их шаљите дакле браћо! тамо је свјетлост и знање, јерако у том будемо хладни и немарни, може нас противна струја и вјетар одвести на својим колима у бездан неисходимости. канџе непопустљиве, и заједнпцу, којој је нада на сиасеније небеско, и бољу славу и величину земаљску — замрла, прптиснута стјеном вјечне непомичности. Пак се неби могли одужити, достојно српском нашем просвјетитељу Сави, св. великом Василију, великомученику Димитрију Прокопију и многим другнм. Едит( И Л10ЛИТКА, ДЛ Н( КНИД(Т( к-ћ НИПЛ1Т-К. (Матеј 26. 41.) пак ћемо тако приближпти се срећи и напретву натпем : тако ћемо постигн^ти оно, п1то желимо п за чим тежимо, а милостиви Бог ће нам сасдушати топле и побожне молптве, и благосдовити нас, и ово црквено благо љепије сада свагда и увијек, вјекова. — Амин. У Осјечанима , мјесеца августа 1895. Наиисао: Остоја Пантић, свештеник.

\чке славв: ног, и Симеуна Ступног, ва четри свеге препб^ добне Петке, Мајке Саве (Саре). Ижево просијаше, вачетири света свештеника, владику, Деспота Јована, уручише најаким царем (?) ручку (фрушку) Гору, утврдише ћим (свима) на здравље, спасе није — нашем дому и домаћину, свој браћи Ср бима у овћину (опћину), Богу је слава н држава. нами је здравље и помиловање! . — Покдањамо се Богу и сдавп Божјој, светом оцу Николаји (или како је већ име све титељу, кога домаћин слави); иоклањамо се Богу и слави Божијој, светом оцу Николаји поклањамо се Богу и елавп Божијој, светом оцу Николаји — амин! (Чуо од житеља седа „Малине" — манаст. парохије Манојла Палачковића). П. — Васлава, ижева, вославимо Господа Бога и Спаса нашего, с крстом часним, са испратнпм