Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св 1 и 2

„Крајцара је маден дарак ,,Ал' велика задужбина:" само због стида од других купи он по коју свјећицу у п,ркви Божмјој; али зато мисли, да ће угодити Господу Богу строгим постом и поклонима, непрестаиима молитваиа. . . , Пријатељу мој! Добро је дјело — и пост и молитва; али ако ти у исто вријеме немилосрдно гониш од себе просјака, ако је теби тешко дати ма иајмањн прплог на пољепшање цркве Божпје, или на дрлто које добро дјело, — бадава се трудиш: Бога не превари, такима постницима давно је он рекао: „немојте поститп као данас да се уујс г кгс ваш. 'Гаки посш нијесам ја пзабрао нити дч савијаш главу своју као сита и да сигереш пода се к стрет и пеиео, јер то није пост угодан Госиоду (Нса: 58, 4—5.) Други, напротив, ништа пе жали ради биједних, жртвује много на цркве, манастире, убижчице; али је сам несретан — страда од расипности, или је свом дугаом одан тјелесним гријесима, и не помншља на то, како да се растане с •гима грјешним насладама. . . . Пријатељу мој, брате мој! Зар тн мислиш тсупити себи милосг Божију својим доброчииствима псто онако, као што купују милост човјечију — богатим да|)Овима и припосима? Нема сумње, да милостиња чис/гн гријехе (Приче 15, 27), но само онда, кад грјешник одбацује п мрзи те гријехе; најбо.на је жртва Ђогу — дух скрутсн, с.рце скрушено: и •поништено ; а ти дајеш Богу то, што ]е теби најмилије, — помпсли, кога ти тијем обмањујега? Та Бога непревари: рекао је још старп мудрац, не реци: Бог Ле погледати на множину мојих дарова, и мој Ие ирпное мримити Бог вишњи (Сир. 7, 9); па и сам оп, срцевједац, говори: „ Што Ле ми мноштво жргиава вшиих? . . . з тио додијаше ми гри јсси вами! ■ . . (Иса. 1, 11. 14). — Зажали на себе, напусти, одбаци, раскрсти се сасви-

јем са гријесима својима, па ће твоја жртва бпти Богу угодна као тамјан кадиони. Говорили се за таке добротворе, који чине добро ради земаљских угодности, ради славе људске, — кога желе они преварити? Није њихово доброчпнство по духу Христову, оно је —- свјетско, земаљско, и овдје, на замљи, ови добротвори примају плату своју! Но доста је о туђим гријесима говорено. Свн смо ми грјешнпци и све нас зове Бог к покајању, зове нас сваки дан и час, а ми увијек одговарамо: сјутра ћу се покајати, сјутра ћу почети живјети по божијој вољи. . . . Кога ми мислимо преварити тијем „сјутра' ; ? Не крадемо ли дане живота нашега, као што су крали злато Ананија и Сапфира? Живот наш мора скроз припадати Богу, а мп — младост трошимо на грјешне насладе, мужевност пролази у сујетисвјетској, а старост ... је ли у нашој власти та старост? Ко нам ју је обећао? Па кад би она и бпла у нашој властн: није ли грјешно истрошити сав живот тедпно на грпјехе, а Богу оставпти болежљиву срарост? То би значило принијети Богу на жртву хромо, слијепо. кржљаво, сгворење! Неће ли то бити Кајинова жртва, браћо моја? Бога пе превари, и зар је чудо, ако нам Он у гњеву свом неда да видимо своје старости, н -умремо у гријесима својим. . . . II. Ко Бога љуби, тога Бог не заборавља. Што тужите, браћомоја? Загато сте тако смућ(чти? Уздајте се на Госгода, јер је у св. Ппсму речено: прогледај те на илодове дрвеЛ с и видиЛете: ко вјерова Госиоду зар сеиостидш 1и> је вјеровао ријечи Господњој па се преварио? Нпсам ли ја, говори Господ, нисам ли ја давалац сваке хране?