Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 5

Ово ће трајати све дотле, док се не попуни ова удова Епархија са другим митрополииом, о чему ћете у своје вријеме бити извјештени.

Из конзисторијалпе сједнице. У Сарајеву 10. фебруара 1896. конзисторијални Архимандрит: Ђ. Магарашевић.

ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ

држано 29. октобра 1895 на снједу срп. правосл. цркв. пјевачког друштва „Сдоге" у Сарајеву од госп. Стеве Калуђерчића. управитеља — срп, православних народних вјероисповиједних школа. Поштовани зборе!

Ми Срби морамо велико поштовање одавати : народним зборовима, сијелима и у опће састанцима; јер н. пр. на зборовима ]е гуслар у пјесмама узносио јунаке и тиме соколио све на јунаштво — а издајничким жигом жигосао је отпаднике и невјерниае; на зборовима су се млађи најбоЈБе учили поштовати старије, њих слушати, њихове мудре и искрене савјете примати —• и покоравати им се, — та на зборовима су се у нас и државнички послови свршавали — а то све имамо приписати и еијелу и у опће састанцима; с тога: зборовима морамо унеколико и историјску важност дати. И ми смо се, ево, данас искупили у овако китњаетом збору — а славниодбор нашег пјевачког друштва „Слоге" повјерио ми је, да на овоме збору коју проговорим. — И када ми ]е тако тешко задаћа повјерена, мислим, да ћу најбоље учинити, ако узмем говорити о нама самима. Само бих молио, да нико од поштованог збора не мисли, да ја некога лпчно нападам; јер: врпје^ати никога не желим, а то с тога, јер знам, да свака уврједа може више штете, него користи донијети. Него, што год будем говорио, односиће се на народ — с намјером том: да поштованом збору предочим наше зле стране па, у колико је могуће, да их се клонимо. Желио бих поштованом збору предочити: да ли Срби у Сарајеву напредују или назадују и то: бројно, материјално и морално. — А да бих то предочио, морамо се мало дуље тиме по забавити, како би добили што бољи одговор. Да узмем прво ово: да ли ми бројно напредујемо у Сарајеву? Ко год је 31 ово неколико година пратио у „Сарајевском Листу" статистику рађања и умирања у сарајеву, видио је, да неке вјеро-

исповијести бројно нанредују, но на жалост могао је увидјети и то: да код нас Срба православне вјере више мру него што се рађају. Један стари доктор, који још и сада живи, и који већ више од 30 годпна борави у нашој средини и баш о овоме води рачуна, рекао је у једном друштву: ако Срби православне вјере у Сарајеву и на даље овако бројно стану опадати, за 80 а најдаље 100 година нестаће их. — Ове ријечи, које је о нама казао тај дектор, морају нам задавати бриге п морамо им велику пажњу поклонити. Може бити, да ће неко од пошт. збора казати: е па ако је то казао доктор, није он светац ни пророк, да зна шта ће бити. — На овакову примједбу да бих могао одговорити, морам позвати историју у помоћ. Н. пр. у Угарској било је Срба много око Пеште, н то толико, да се близо Пеште смјестила и владичанска столица у Сент-Андрији. Данас око Пеште има врло мало Срба. У многим мјестима поетоје и данас српске цркве, красне, величанствене; причају нам: да је ту некада било Срба, који су тако лијеп храм себи за молитву подигли, али у тим мјестима данас има само неколико српских кућа ; — тако је н. пр. у Мишколцу, Кечкемету, Рац-Алмашу и т. д. а да не набрајам остала мјеста. Нека нико од поштованог збора не мисли, да су се одатле Срби раселили, то не: Српство ]е у тим мјестима мало по мало изумирло док је спало на неколике куће; — на жалост исти случај, који је, на несрећу, заночео у Сарајеву. Па знајући ово, дај да видимо, шта је узрок томе и има ли лијека? — Узрока има доста и не знам шта бих прије споменуо? Но ипак, пајвећма нас бројно затире пиЛе: рлкије, сагрдан, штира и вина. Пиће се код н^с већ толико укоријенило, да ваљда више веЉ и не може. — Вратимо се само назад за 30 година,