Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 7

по најзавученијим мјестима навуче на себе младић најгрозније болести, које му отрују крв, и када се тај послпје оженп, рађа болешљиву дјецу и наказе — отрује и јаднужену—једпом ријечи: цијелу породицу упропасти. — Та то су такови гријеси, од којих сумљам да има још и који већи. Но, ал' ваљда су данас такова времена, да је код наших младића мода лумповање — и то: ко зна боље лумповати, тај је постигао већу вјештину — то 1е јунак данагињег времена. Не говорим ја ово да наруасим нашу омладину; не, недај Боже, — него ме боли: јер видим наше пропадање; боли ме: јер се сјећам, шта је омладина учинила и велике заслуге стекла у српској исторпји у најновије доба, када се почео нов књижевни покрет; боли ме, јер знам да је омладину од пријересио: стид, поштење, поштовање старијих и свака врлина; боли ме, јер се наша омладина не наоружава знањем. да се може наћи у данашњем времену; — боли ме, јер то све знам и видим: да се у мјесто врлина у на т се омладине укорјењавају пороци, гријеси и страсти. У земљи, гдје се води рачуна о напредовању народном оснивају се друштва противу нијанства: так^ н. пр. у Енглеекој та су друштва већ велике успјехе постпгли. Омладино! Теби се обраћам! Одбаци ти прва од себе то велико зло по наш народ — јер на теби свијет остаје — удружуј се, и наетојавај, да се то зло искорјени из нашег народа, па ћеш тиме засвједочити, да ти напредак српскога народа на срцу лежи. — Угледај се на омладину српску у Фочп, на њихове чланове пјевачког друштва, који су има већ неколике године, по примјеру образованих Енглеза, уетановили друштво протмв сваког пића које опија. — 1Нто би требало да Сарајево предњачи и примјер даје осталима, као што је до сада то бавило — а ми дочекасмо, на жалост, и та времена, да се ми од других учимо. — Осим пијанства још убија живот човјечији: хрћава храна, влажан стан и мрачан и нечистоћа На храну се код нас врло мало пази и ту јако гријешимо: јер испитивањем доказано је н. пр. да неко, ако је и слабијег саетава, а ако се добро храни, може се у здрављу опоравити и добро окријепитн. Нама нијесу нужна ризличите врсте јела на један пут да једсмо, али је нужно једно ]ело, које добро храни; јер тијело човје-

чије радом троши се неирестано, и баш оно, што се истроши, јелом се надокнади; — сада: ако јело није добро, не може се оно надокнадити што је у раду истрошено — и тијело мора слабити. При јелу и пићу опет моримо јако пазити да будемо умјерени, јер од неумјерености многи страда и главом плати. Особито у болести мора болесник пазити да што мање једе, јер ће тако прије оздравити, }едино млијеко и чиста чорба, што му се може дати; а код нас је бага на против. Код нас, мисле, ако болесник једе тим прије ће се снаге дочепати; с тога му доносе понуде, а болесник често узме и поједе те бива, да му то буде и узрок смрти. И већ из овога може поштовани збор увидјети, даијелу морамо већу пажњу обратити, ако хоћемо да бројно боље напредујемо. Наш је народ и много сујевјеран, а тога сујевјерја има и у болести те нам и то много доприноси, да нас нестаје. II. пр. ако се разболи неће да зове доктора, него: чвара, врача, баје и све друго чини, само неће доктора. Чварајући и нрачајући болест се све више рашири, и када освоји, онда тек зове доктора ■—- али — онда је већ касно. То је тако исто, као када сељак касно засије њиве, а сунце већ ирипекло, суша завладала те усјеве спари — пропустио је право вријеме, с тога се не може надати богатој жетви. — Или и ово се догађа: неко је на смрт болестан, а ност је. Доктор му наређује да једе млијека, а он, ^а се не би огријешио, неће млијека, него пости, па се још внше разболи. Наша света мати православна црква од нас такове жртве не захтјева; ]ер се живота тиче. — Утаковим приликама и сваки свештеник би казао да му је слободно пити млијека а да се и опет не огријеши. Оба сва случаја можемо убројати у сујевјерја народна, који шкоде бројном напредку нашем. Иашем бројном наиредовању много шкоде и хрђави станови. — Чист ваздух је најнужнији за тјелесни нанредак; а у хрђавом стану не може бити чиет ваздух. Већина станова, гдје наш народ живп, тако су хрђави, да у њих не улази довољно свјетлости; нискн су и влажни; — с тога убијају здравље човјечије. — А погледајте сељака, ко;и радп тешке послове, и макар да има хрђав стан, али скоро по цијели дан је по пољу ичистом ваздуху, тебага и с тога јекрјепак и лице му се свијетли — а дјеца су им у повоју доста