Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 71

том начину учења, дужан је пастир уливати познавање Исуса Хриета, 8 ) проповиједати учење Бзегово, напомињати милосрђе ВВегово и учити, да је Христос једина премудрост, правда, освећење и избављење (I. Кор. 1. 30.). 39. Гдје и када треба учити? П1то се тиче послиједње тачке овог првог дијела, т. ј гдје и када дужан је свештеник учити, уметнута је овдје ради тога, да неби свештеници промислили, да је мјесто поучавања само црква, па и то у недјелне и празничне дане. Мисле ли тако варају се, јер им најбол>им примјером може послужити ап. Павле, који је учио и вт* церкв^к и по до/иалп* или све заједно или одјелито сваког појединца (Дјел. 20, 20, 31 ; Сол. 2, 11.) и по ноћи и по дану (Дјел. 20. 31.), ел<јговрел^нн^к и кезврб/ижи-к (II. Тим. 4, 2.) 9 ). Дужност је свештеника, да чешће полазе домове својих парохијана, како би дознали живе ли благоугодно ; да ли супрузи звању супрупг коме, родитељи родите.нскоме, дјеца синовљем, господари и газде господарскоме, слуге послужничкоме, одговарају. И ако то све тако небива, да се стара исправити. 8 ) О томе нам говори Сггаситељ: Ос бСТТх ЖИВОТТ* в^кчни, да знаоутт* Теве единаго истиннаго Еога, и егоже посиалк еси Јисоуск Христа (Јов. 17, 3.). Ради и чега и говори ап. Папле : /VI И ПрОпов^кдоуелп* Христа распдта, КожЈи> силоу и Ј јОЖЖ ПрЕ/ИОуДрОСТ^К (I. Кор Ј, 23, 24). И на др другом мјесту ; Христа, иже ест г к оупованјс слави, <ии проиоЕ-кдоуелп*., наказоунмце всдкаго чмов-кка, и оучаи1,е всАкад прЕ<ио\|"дрости, да престви г гк всдкаго челов^кка совершена и> Христ*к 1исоуск (Ког. 1, 28.) По примјеру спомепутог учења Христовог и апостолског, цркв. пастир, пак и сваки проповиједник слова Божијег, при којему драго начину поучавања, дужан је ирестављати, да је Христое син Божји. свијетлост свијету, а који иде по њему, неће ићи по тами; да је Пастир добро, који је положио и душу своју ва овце, да је Јагње, које је узело на себе гријехове људске; да пут и истина и живот, врата, воскресете, страшни судија, који ће судити свакога по заслугама својима: В0 огии плллшпгк цј чистит г к нев^кдоуш^илп^ ж Кога п не послоушаНЈ1ЦИЛГН влагов-кствованЈА Господа нашего 1исо\-са Христа (II. Сол. 1, 8.). и остало, јер је дужан улијевати познавање И. Христа. И тако свака настава мора се оснивати на И. Христу; у противном сдучају бесп:одна је и неепасава. 9 ) Злат.. на посл. П. Тимот. у 9. бесједи, пита. Што значи влаговрелшпгк { То значи — сам одговара : неопредијељено вријеме; увијек да је приправан и кад се одмара и кад је у цркви и кад се у опасности налази, и кад је у тамницу затвореп, у гвожђима окован, и кад на губилиште иде, да изобличи и запријети; јер нема запријеке гдје се види успјех.

Така посјета мора бити честа, али не досадна, и да парохијанима даде повода, да мисле да долази код њих не ради пјанства или какве друге страсти, него само ради спасења њиховог. 40. Особито се од свештеника изискује добро Пастирство. Ако пак не смије ни једну овцу изгубити (Лук. 15, 4.), и сачувавши деведесет и девет, а једну немарношћу својом изгубивши, то ће за њу одговарати душом својом: услијед тога треба да пази, налази ли се сваки његов парохијанин 1 ) здрав помоћу благодати Божје, или болује ли од гријеха, те каквог л^ковитог срества потребује 2 ). А ово није могуће без надгледања, испитивања и учена; јер се један лијек за све болести не може употребити. Искусни л>екар, гледајући разноврсне болести и испитујући их, према њима и даје сходни лијек 3 ). 41. Дјело таквог карактера и толиког учења, не само по црквама него и по кућама, не само Благоврелинн^к него и везврелинн ^к, не само с нарочитом приправом него и без приправе, свједочи како свештеник треба да буде ријечит и богат знањем, да би могао дужности својој одговарати. 42. Услијед споменутог искуства, потребног сваком свештенослужител,у, то сваки онај био презвитер или дјакон, био онај који има намјеру етупити у свештенство, дужан је безусловно, када вријеме и силе допуштају, читати и изучавати св. Писмо, 4 ) и тражећи у њему истиниту ') Св. Јов. Златоуст на посл. Јевр., у бесједи 34 : „Свима оним, о свештиниче, који су бризи твојој повјеренн, било женама, било људима или дјеци пружи утјешну ријеч. -) Ист. на Мат. : „Као што домаћин знаде што му је кући потребито; тако и пастир треба да испитује нарав, дјела и нонашање свијех, како би могао према болести и сходан лијек дати: или утјешити, или запријетити. 3 ) С тога сваки светптеник, налазећи се услијед каквог случаја у домовима својих парохијана, било крсном имену или радн освећења маеала, ради исповиједи, причешћа и посјете болеснога, или ради каквих других случајева, дужан је поучавати, и поуком лијек или Д0\^0Вноук> пшцоу болесноме пружити, да небуде у броју оних нешарених ластира, о којима ап. Јуда у својој посланицн пише : Ош соуттч в г к л\0Бва\"к ваши^ сквернители, с"к валшгадоуше, кез>к еоазни севе посо^це, овлацм везводнп, древеса есепиа, везплодна и ост. (ст. 12.). 4 ) Како би могао свештеник изучавати св. Писмо^ и на памет тврдо научено држати, еам Господ И. Хрнстос казује му : Кошш сев-к, и снавди ^доушоу твок»