Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 82

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

То треба да нам је највећа светиња. Свети апостол Павле вели: „Њ в^ксте ин, Акш ^рал1а ЕожКи есте, и Д$\*х ЕожУи живетх во васа. кто ЕожУи Храл1& растлита, растита сјго Е огх : Хралгл бо ЕожУи сватх естк, иже есте ву." I. Кор. гл. 3. 16-17. Наши светител,и моле се Господу Богу за нас синове православне; али и ми треба да по" кажемо у свакоме дјелу и раду, да нам је светиња наше вјере мила, и да смо готови за вјеру и живот жртвовати. Као што су светитељи били милостиви према потребној браћи 3 треба и ми да се отимамо, ко ће впше помоћи ближњему своме, јер код Бога се прима више милостиња него ли жртва. Не жалосгимо се, ако нас прогоне, јер ми нијесмо од мпра овога временога, него смо од онога мпра вјечитога. Ко не слуша еванђелске науке, проклетство ће бити на њему и дому његову. На златним листовима еванђелским стоје ове духовите и значајне ријечи, које треба сваки православни да упамти, јер нам оне живота ваљају. „Благо вама сиромасима духом, јер је ваше царство Божије ; благо вама који сада плачете, јер ћете се и насмијати ; благо вама гладнима, јер ћете се наситити ; благо вама који сте милостиви, јер ћете бити помиловани; благо вама чиста срца и који мир љубите, јер ћете се синови Божији назвати; благо вама биће, кад омрзну на вас људи и кад вас безчасте и разгласе име ваше као зло и непоштено, због сина човјечијег . . . Радујте се браћо у тај дан и поиграјте, велика ће бити награда ваша на небесима!" Чистим срцем прпнесимо молења п благодарења св. оцу Николи, помоћнпку нашему на суву и мору, а са светом црквом запојимо му : „Покори враге наше свуда, Помоћник свагда нама буди. Па ћемо те хвалити Име твоје славити Ео в^кш! На Савин-дан. (Боворена на светосавској бесједи). Драга бра%о и сестре! Радост ме необична обузима, што са овог узвишеног мјеста могу вас поздравити; а радост

та још већма ме весели — као Србина и сина кршне Херцеговине, свуда ђе год Србин живи; свуда ђе се српски говори проелављају се значајне светосавске бесједе, које су за нас Србе од особите важноети и од неоцјењене користи и с моралне и с материјалне стране . . . На овијем славама, духом се ејећа брат брата ; духом желе и раде оно, што је узвишено п свето свакоме човјеку, а наособ српскоме народу. Ове ерпске славе пружају нашем српском народу врло много светијех и узвишенијех примјера, те Србин прослављајући дан свога највећега просвј етитеља и учитеља светог Саве Неманића, срце му се радује, а дух му се расвјетљава, те не жали на олтар просвјете и од залогаја своје муком стечене зараде; срце му жели, да и малени дар принесе на општу корист, — те тако у нашем народу — сваким даном рађају се нови и нови добротвори, а тијем доказују, да и ерпски народ - као и остали проевјећи народи, не жали труда ни муке, ђе треба помоћи за опште добро. Ми Срби имамо свијетлијех карактера, а то је наша дика и наш понос. Када су Хришћанска српска господа питала : „Куд се ђеде Немањино благо?!" Свети Саво смирено им је рекао: „0, Бога вам господо ришћанска, Не говор ; те о мом родитељу Не говор'те, не гријеш'те душе. Није бабо потрошио благо, На наџаре, ни на буздоване, Ни добријем коњ'ма на ратове, Већ је бабо потрошио благо, На три славна српска манастира /" А, тијем је светп Саво доказао, да његови родитељп нијесу у лудо трошили, већ су потрошилп благо за опште добро и за срећу народну ; потропшли су на народну просвјету. Нзихове непорушене и свете задужбине, свједок су њихови родољубивијех и узвишенијех дјела. Нзихове задужбине, видљиви су знак и доказ истинити, да су они ширили и подизалп просвјету у српскоме народу, да би им народ напредовао у свакоме погледу. Онп су знали да сваки народ без просвјете пропада, пз. су смишљали како ће најлакше у свој народ да пресаде своју свету жељу и нам Ј е РУ ; те мислећи, да су за то најбољи бедемп