Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 148

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

царство увео и примио! и још је срце моје пуно себичности, чувствених страсти и лукавства... Јесам ли ја узор вере, и је ли мој духовни живот мерило очашћа. вајуће силе твоје свете речи. . . Посрамљен застирем своје лице и помишљам на Марију Магдалену. Она ми казује, да се срце, и ако је окаљано земаљским страстима, са свим опет може очистити Твојим опроштењем и светим Духом Твојим. Мислим и на Савла. Он ми вели, да и најсујетнији и најокоренији Фарисеј твојом благодаћу може постићи срце као кристал чисто и прозрачно. А особито посматрам Тебе, Сине човечји. и на Теби се учим, да човек може дотле доћи, да ништа више не тежи — да говори или чини — него што му Бог казује. 0 Ти уједно човечанска и божанска чистото Спаситеља мога ! Када

Тебе посматрам, тад саснајем, каккој је чистоти душа моја позвана ; па док се Теби дивим, гајим најтоплију жељу, да се с Тобом сјединим Какву неисказану радост мора да осећа душа, која је, очишћена од свих својих пега крвљу Твојом Спаситељу, за грех са свим умрла и теби се једино предала ! Она живи и обитава у Твојој светлости, она слуша глас Божји, она у тами гледа св. лице Његово. Она би Га и јасно видети могла, кад би се опростити мох^ласвог смртног тела и свог греха. Онда би Га и она видела, као што га Ти већ овде доле гледаше. Ти, који си сам чистота, као што ће га она у вечности гледати, кад Бог у њој све буде 1 ). ') 1 Кор. 15. 28. (Свршиће се).

Религиј озно-морални дистићи. Намијењено иравословној сраској младежи и сваком хригиЛанину. Превео и попунио : Јован Петровић, свештеник-катихета и проФесор у Загребу. (Наставак)'

VII. Сје^ајте се, дјецо, пете заповиједи Поштуј оца твога и матер твоју, да ти добро буде и да дуго.ветан будеш на вем .Би. Пета заповијед Божија. Дјецо, слушајте своје родитеље у Господу, јертоје право. Погашуј оцашвога и машвр швоју -— То је прва заповијед с обећањем: да ти ђобро буде и да дугољешан будеш на земљи ( Е фс . 6, 1— 3). Господ је узвисио оца над дјецом, и утврдио суд матере над синовима. Ко поштује оца, тај ће се очистити од гријеха, а ко уважава матер своју, тај стјече блага. Ко поштује оца, имаће радост од дјеце своје, и на дан молитве своје услишаће се. Ко уважује оца, биће дуговјечан, а који слуша Господа, успокојиће матер евоју. Ко се боји Господа, тај поштује оца, п

као господарима служи родитељима својим (Сир. 3, 2—7). Свим срцем поштуј оца твога, и не заборављај болова метере твоје. Сјети се, да су те они родили; и што им можеш дати ти, као што су они теби (7, 29—30)? Дјелом и ријечима поштуј оца твога и матер твоју, да те снађе благослов од њих: јер благослов очев утврђује домове дјечије, а клетва материна искорјенује их до темеља. Не тражи славе у срамоти оца твога, јер није слава твоја — срамота очева. Сине! подржи оца твога у старости његовој, и не жалости га у животу његову. Макар да се мало и подјетињи, буди попустљив и не напуштај га доклегод живиш. Јер милосрђе према оцу не ће се заборавити; без обзира на гријехе твоје умножиће ти се