Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 188

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

греше. По овоме у петом прошењу молитве Господње ми као да ее овако молимо Богу: „Оче наш небееки! Опроети нам наше грехе. Ми знамо, да смо врло недостојни Твога помиловања, јер Те веома често и тешко асалостимо нашим сасвим самовољним гресима ; но ми сами великодушно опраштамо онима, који против нас греше; дакле мери нам таком истом мером, каковом ми меримо: опрости нам наше грехе, као што и ми опраштамо онима, који нас вређају. Амин". Беседа УШ. 0 шестом прошењу. И не кведи нагк ко искВшенЈе. То је шесто прошење политве ГосподњеГлавни узрок, зашто ми, љубазни моји, тако често и тешко грешимо пред Господем, јесте у томе што на нас долазе у животу разна искушења. Кад тих искушења не би било у нас, или : кад бисмо били тако тврди ијаки, да бисмо могли сваки пут одолети искушењима, то не бисмо, вероватно је, никада грешили. Отуда се види, браћо, то, како нам је потреба молити се Оцу нашем Небеекоме, да не допусти да дођемо до искушења. „Оче наш Небески ! Њ к кеди нагв. ко искВшеже.!" Па каква су то браћо искушења и од куда она на нас долазе ? Искушења су различна, која се сретају у нашем животу, околности, кад смо близу опасности да паднемо у тезкак грех. Краће рећи : искушења су различите саблазни, које се сретају у нашем животу. А долазе нам та искушења, свакако, не од, Бога, јер Ђог не куша никога. Него свакога куша његош сласт } која га вучв и мами; шада зашрудњевши сласт раЈја грех; а грех учињенрађа смрш. (Јак. 1, 14—15). Дакле, браћо, искушења нам долазе: прво, од наше сласти, или, што је то исто, од тела, то јест од наше грешне, повређене природе ; друго, долазе нам од света, то јест од разних твари, које видимо у свету, или пак од л.уди; најпосле, нарочито, и најсплнија искушења долазе на нас од нашега непријател.а од искони, то јест од ђавола. Тако су, л.убазни моји, опасна искушења за нас! Заиста, шешко свету од саблазни (Мат, ] 8, 7). С друге стране не може се избећи и саблазнима, не може се не бити и у искушењима. Искушења су за нас потребита и корисна.

Прво, искушења чисте нашу душу од ночнстоће, као што се злато чисти од мешавина у огњу. Докле немамо искушења, дотле ми не познајемо сами себе, какви смо : држимо себе добрима и побожним. Но задеси ли нас какво искушење, на пример нападне ли нас какав непријател., завидљивац, ми одмах изађемо из свога спокојнога положаја, почнемо се љутити на непријатеља, грдити га и светити му се. На тај начин, при томе искушењу открива се у нама та рђава страна, да емо злобни и осветљиви. А пошто се злоба и осветл.ивост забрањују како законом Божјим, тако и грађанским, а при том су и противне нашој природи, то значи, да смо дужни обратити нашу пажњу на то рђаво расположење своје душе, и поправити се. На тај начин искушења нас откривају пред нама самима и воде нас ка поправљању нашега живота. Друго, искушења нас јачају и утврђују у врлини. Тако, на пример, ако Господ често пугата на нас завидл>ивце е тиме, да нас они ражљуте, то, пошто је свагда љутити се на њих и светити им се немогуће, — значи лишити еебе душевнога спокојства и пре времена скратити свој живот, а при том то је противно и закону Божјем и нашем природном расположењу ка ближњима, тадд, по навици трпети разне непријатности од наших завидљиваца, најпосле, ми ће мо постати тако тврди и јаки према тим искушењима, да за нас не ће ништа значити трпељиво подноситн увреду од ближњега; шта више научићемо се благосиљаши оне, који нас вређају и куну, и молиши се Ђогу за оне, који нас гоне (Мат. 5, 44). Најпосле, треће, искушења узвишују наше врлине. Докле наше врлине нису подвргнуте искушењима, дотле оне пред Богом немају особите цене, као лако стечене. Није узалуд ђаво, показујући Господу на Јова, говорио: Еда ли се узалуд Јов боји Госиода ? Ниси ли га Ти оградио и куЛу његову и све што има свуда у наоколо,.. . дело руку његових благословио си, и сшока се његова умножила на земљи. Али пружи руку своју и дотакни се свега што има : и тада ћеш видети, исоваЛе те у очи (Јов. 1, 10—11). Тако врлине наше, не претрпевши искушења, ма да без награде остати не ће, но и особите славе не ће од Бога примити. Но ако врлине наше буду подвргнуте те:иким искушењима и