Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 190

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

паству своју светом и непорочном животу п н страху Божјем приводили 4 ). 59. нс п1аницм ([хуј тсаро^оо): Међу разним пороцима, које апостол код свештенства не трпи. СПОМИЊ0 се и пјанство. Ова страст узроком је многих зала. Како је оно Богу нротивно јасно показује свето писмо. У старом завјету пјанство је било смрћу кажњено: вЈна и сјкера не иЈите, ту н ск1нове твои с"к токок>, егдл врдите в^к скинјк> свид-кжЈА, или 11ристВпа1он1,И/ИМ\ ва/и г к ко олтар1о, да не о\(7ирете: и вбдггк т ваатк законнов-крно вт\ роду вашл (Лев X. 9.) ; вшо дј не п1п 1г к всак г к жрсцк егда в\"одит'к во вн8тржнЈи двор г к (Језик. 44, 21. 6 ). У нивом завјету Дух свети преко апостола јасно говори. да пјаницама рајска врата неће бнти отворена: Ин ли \ - 0И/МЦ г к1, ни татЈ«, ни П1/мишцк1 царствЈА В ожја не наса-кдлтт* (Ј. Кор. VI. 10; Гал. V. 21.). Р1 ако је пјанство тако тешки и смртни гријех, ипак и дан—данас многи су тој страсти склони 5 ). Ради чега и црква Христова, сагласно волј П Божјој, како апостолскима, тако и саборнима правилима, не само свештеним лицима него и мирјанцм.1, не само пјанчење, него и похађање крчама, под свргнућем и одлучсњем забрањује 6 ). 60. ш е1ицк1, не свараив8. Овдје се односи и што Титу пише: ие дерскК не напрасаивб, пе пгкванвб (Тит. I. 7.). Служител. Христов не

4) Бл. Авгјстин, књ . 4, гл. 29 о учењу хришћанском: „Ако ко разумно и лијепо не може говорити, тад треба таки свети живот да проводи, како би могао тим неспособност говора и незнања оправдати".

5) Св. Григорије Богослов говори : „Пјанство за световњака тешки је грех, за клир еветогрђе 1 '. А п . пр. 42: „Епископ, или презвитер, или ђакон, који се игри или пјанству одаје, или нека престане, пли нека буде свргнут".

Ап. пр. 54: „Који се клирик затече, да у крчми једе, нека се одлучи ; осим случаја, да се на путу из иотребе заустави у гостиони. (Срав. картаг. сабора 40 пр.)

Даодик сабора 24. пр.: „Освећене особв од презвитера до ђакона, и за тим сви из црквеног чина до ипођакона или чтеца, или пјевача, или законика, или вратара, или из монашког реда не морају у никакву крчму улазити .

само што не сме бити, него се не смије ни свађати, правдати, напраситим и насртл>нвим бити, јер све то порађа л.утњу : а свештеник једном речју не смије се љутити. Није лепо љутнти се без узрока, или ради мале и незнатне ствари, а још више препирати се и тући се 7 ) Препиратп се не само у својој кући и о стварима партикуларним, него при доказивању верских питања ради истицања свога, а не рчди саме истине, ради славе своје а не Божје, забрањује се свештеним лицима: не саово пр'ктисА, ни на кбмж« потревб, на разоренје сак1шаш,и\"К (II. Тим. II. 14; I. Тим. VI. 4, 5) 11$и\ г к же и ненаказанк^т* стдзанји трицаисА в г кдкш, 1аки* ражда(«т г к сварм. Рав8 же Господпк не подоваетт^. сваритисл, ио ти\8 вмти ко вс-клгк (23 и 24Ј Бојџија не назива се само онај, који рукама, или тољагом, или оружјем на тучу наводи, него и онај који речима досађује и немоћнога саблажава, по оному: Такш согр ^кшан^це В Г К вратјк> и вјнмце и\"к сов ^кт^к нел10|цн8 с8ш,8 (I. Кор. VIII. 12 ). На ово се односе, и оне Христове речи, изречене леном и злом пастиру : И начнет г к вити клеврету своа , гасти же и пити ст* гпАНИцалш (Мат. XXIV. 49.). 7 ) Св. Григорије богослов: „И ако се кад уклониш мало од праве памети, разбери се и освести, док ниси са свим обезумио У свему да влада разум, и добро, које је у теби, да се не поводи по злу". Златоуст у својој II. нарав поуци: „Учитељ је лечник душа ; лечник не бије, него болесника вида и оздрављива* 4 . Ап. пр. 27.: „Заповедамо, да се епископ, или презвитер или ђакон, који верне бије, када згреше, или неверне када злобе, евргне и . Иримједба. Је ли достојно епископу на презвитера, а без кривице његове, днћи руку ? Одговориће они неки спољашње смирени, првосвештеници. Црквена правила иропиеују казну свакоме • свештеном лицу, који би евојом руком ударио п в"крнаго согр^кшачцаго, или нев■крнаго обиДА1Цаго" (ап. пр. 27.), па било' то да би занлаптио грешнике, или да одврати ономе, који је њега ударио. Кад су тако строга правила црквена у погледу бијења мирјана, још су сгрожија кад би једно свештено лице ударило брата свога по чину. — Рука која има благосиљати и миловати, та рука мора бити чиста од сваког приговора. (Наставиће се.)

Четири путенође добром животу: страх божији, мудрост, трезвеиост и рад. Поука газде Онуфрија Грушкеви"ћа, унуку свом Николи Григоријеву. Никола. А гсод нас је други обичај! ако не Немац, то Пољак, а трговац ЧиОнуфрије. Да, сасвим други. Код иас вутин. Зато смо и сиромашни, За то као је ооичај, да занатдија мора бити^баш, да_нисмо ми народ; варошани су код нас