Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 199

Како ћемо да повратимо у народу стару побожност. (Свршетак).

Од кад се јс слобода показала и срп. народу, појавила се жеља, да се истисне несрпски и неправославни дух из српске цркве, па и из њеног пјенија. И доиста ми видимо, гдје многи настоје, да ставе у ноте црквено пјеније у срп ском духу, како би се тако могло свуда једнако молити Творцу. Од тих су важнији : Станковић, Топаловић, а у најновије доба у нас Бољарић и Тајшановић. Ми нијесмо толико музикални, да можемо те вјештаке оцијенити, но они, који се у то боље разумију, веле, да Станковићево пјеније није баш строго правосдавно, а и тешко је, те му је то велика погрјешка, и ако је иначе веома добро по умјетничкој изради. Бољарић нам вели, да ставља у ноте старо карловачко пјеније, а други опет веле, да све не одговара карловачком, јер има неке смјесе. Што се тога тиче, ми бисмо препоручили, да се то ниједно пјеније не одбацује, а ако је погрјешно, ваљало би да га стручњаци поправе. Морамо се њиме служити, док не добијемо такво, које ће потпуно одговарати православноме и српскоме духу. Данас врло често по листовима слушамо тужбе, како је опало црквено пјеније чак и тамо, гдје је било добрих пијеваца и гдје се некад прилично правилно пјевало. И заиста је већ вријеме, да који српски умјетник проучи добро православни српски дух, иа да према томе стави у ноте све наше црквено пјеније, да се већ оканемо збрке. А ако то не може. учинити један, нек то ураде више њих у скупу, а тиме ће дјело без сумње и бпти боље. И за то би се нашло потпоре. Ми ово стављамо на срце свима умјетницима, а и разним друштвима, да их охрабре својом новчаном потпором. Сваким даном нодигне се по које ново пјевачко друштво у Српству. Та ће друштва то ново поправл>ено пјеније лако по народу раширити, а за побожност ће бити од велике вриједности. У једно бисмо препоручили, да се свагдје подигну пјевачке дружине, гдје се само може. Бар би требало да има у сваком граду тако друштво. Помислимо, да у других народа има пјевачких дружина и по селима. 6. Искорјењујмо неваљале обичаје. Истина имамо доста добрих обичаја али доста и злих. Осим тога од скора почели смо

примати и од других народа којекакве обичаје, но на жалост махом рђаве. И ми признајемо да се и ми „у времену мијењамо", алп треба да нам та промјена не шкоди. Прегледајмо сав наш живот од колијевке до гроба. Чим се дијете роди одмах нам не пада ништа на ум него весеље ; у већине је обичај, да се дан крштења дјечијег свечано проведе, а никаква се у нас свечаност не да замислити без ракије. Туна се не пази на новорођенче, ако оболи ту се зову ,бабе, да му бају. Дјеца се не чисте; од нечистоће се дијете изједе, а нек само мала болест дође код такве нечистоће, дијете је слабо и онако, па ће морати подлећи па кад све те муке дјеца претрпе, кад одрасту, родитељи их не дају у школу, изговарајућ се : ко ће ми стоку чувати и : што више зна, већи је ђаво. Дјеци се не даје никакав добар примјер код куће. Ту се науче гадно говорити, па кад Д°ђУ У школу, учител. мора да се прекине с њпма. Но и помози Боже, ако успије у томе, али у већине ђака буде му мука узалуд. Е сад је већ одрастао момак, ваља га женити, но вал.а дјевојку купити, јер родитељи њезини траже уцјену. За тим се троши силни новац око свадбе. Послије наступају муж и жена у борбу за опстанак, сад се опет чине разна весеља, док изроде дјецу, која понављају оно, што су им и родитељи чинили. Најпослије дође крај. Умријети се мора. Послије кратке жалости рекли бисмо да наступа у брзо радост, јер се даје подушје, седмица, четрдесетница, по године, година и т. д., а баш се тада понајвише једе и пије све „за покој душе умрлога", а у грло и трбух живих. Дакле у читавом животу нашем највише вриједи а) ракија, која је најгора зло и која човјека тјера на најгора дјела, б) празновјерица и в) непоштење у опће. Ми ћемо о томе трома говорити. а.Ј Заиста нема већег зла од ракије. Она понизи најпаметнијег човјека ниже од најглупље животиње. Зар није човјек пјан сличан једној животињи, која се вал>а у блату. А да лст и животиње твраЛауу? јамачно не. То само чини разумно биће господар свега — човјек. Није никакав гријех по мало „окријепити се", али