Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 220

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

пријатеље. По евршетку срп. осн. школе у своме родном мјесту, пок. Славко свршпо је два гимназијска разреда у ГГожеги (Славонија) с одликом, а остале науке, уз владину штипендију, продужио је на вел. сарајевској гимназији с најповолнијим успјехом, а са истрајношћу, коју може један млад човјек на школама да издржи. и, таман да матурира и продужи своје образовање на свеучилишту, а оно смрт му прекиде жиће на велику жалост рода и штету домовине, којој је својом спремом много обећавао. Ко је год познавао пок. Славка, могао је у њему увпђети младу л,удску снагу, пуну вол.е и мара, нуну идеала и поштених намјера; могао је у њему прозрети душу обдарену емиреношћу и многим врлинама, — могао је предвиђети, да би служио на срећу људима. Ко је покојног Славка мало бол>е познавао, увјерио се, да је л,убпо евоју вјеру и народност српску и био поштена карактера. У похвалу покојникову дало би се много, и то само лијепог и похвалнога, рећи, што је заиета ријеткост међу данашњом младежи; с тога је баш и теже за ожалошћене родитеље, који у њему гледаше наду и потпору у својој етарости. Свак мозке себи лако преставити тугу и велики душевпи удар за родитеље, који таквога сина и у таквом цвијету младости изгубише. Погреб покојников био је у Бос. Градишди 26. маја о. г. Спровод је био величанствен и дотле не виђен. Мушко и женско, старо и младо, испратило је драгог покојника до вјечите му куће на српском гробљу на „Насипу". Надгробни дирљив говор при опијелу у цркви држао је српски учитељ г. Милош Костић, с којим је присутне тронуо и до плача довео. Ожалошћенпм родитељима пошљи Боже утјеху, да тако грдни пораз јуначки издржати могу; а честитому Славку подари блажену радост у вјечном покоју !*) Манојло ЂорђевиЋ, Призренац, уредник званичног листа Кралевпне Србије „Српске новине" и познати српскп књижевник умро је у Беогр.»ду

*) У недељу 26. гимназисти су давали свечан парастос у новој срп. правосл. сарајевској цркви. Од осмошколаца умољено )е више свегатеника да служе, а цркв. пјевачко друштво „Слога" одговарало је на јектанијама са црквеног кора. Хвала ђацима, који тако знају цијенити свога ваљаног друга!

23. јуна о. г. Покојник се родио у Призрену, али као велики родољуб, морао се је преселити у Србију. Написао је доста чланака по разним политпчким и књижевним листовпма и неколико драма, од којих му је најбоља „Слободаргга". Бог нека га простп п помилује !

И з ј а в а. У 10. броју „Бос. Виле" на странп 163. описујући г. „С. М." банкет, који је даван у почаст срп. прав. црквеном пјевачком друштву „Гусле", етоји, да сам се ја захвалио госи. Војиславу Шоли на здравицу, управљену нашему свештенству, настављајући како се „ова здравица коснула свију, а посебно браЛе Мосшараца и среЛа да као гости не хтједоше мутити ово весеље и народно славље /" Мене је изненадио тај навод г. С. М., па шта сам знао друго и мислити, него лп признати да је то свагдашњи излив мржње неке овдашње браће, која против мене говоре и раде увијек за 5 година, од како сам у Сарајеву. Изјављујем. да ја ни мислио нијесам кога мојим одговором вријеђати, а што гоепода криво тумачише смисао мојих ријечи, то је њихов посао. Г. уреднику Кашиковићу казао сам то, па ми је чудно, да то није примијетпо у своме .шсту ! — Ја у моме раду, вјеровању и заступању наших црквених и народних светиња не требам учитеља; а радићу одсад као и досад. Букач нигда био нијесам нитп ћу од сада бпти, а ко може Факта пзнијети на сриједу и доказати, да ја, у којима било стварима, нијесам на свом мјесту, бујрум — са Фактима на сриједу! Цркви православној и народности српској вијеран сам и вијеран ћу томе остати. Изазивати никога нећу, а ко ми у моје човјечанско, црквено и српско право дирне, знам ђе и кад ћу то бранити моћи. — Нама је свима наша српска народност мпла п драга, али је неби требало на „бубањ" износити што неки одавно чине, и то само голпм фразама, С таким послом нећемо далеко стигнути. Опадати другога, гадна је и грјешна ствар, а сваки гријех казне и божији и љуцки закони. Ст. Н. Давидовић, ирото и члан конзисторијални

Штамиарија ТТГпиндлера и Лешнера, Сарајево.