Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 238

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 7 и 8

узе св. Ђур^а за храм ове цркве, рекавши, да није достојан, да ова икона украшује његову кућу, јер је тешко згријешио пред Богом и св. Ђурђем. Ето тако је опаметио Бог овога младића, срцем добра, но лакоумна, и научио га је, како треба цијенити родитељски благослов. Цијените, дјецо, и ви то благо, ако желите, да сиђе на вас Божји благослов, X. Страшно је дјело клетва родитељска! Благослов очев утврђује куће дјеци, а клетва материна искорјељује их до темеља (Сир. 39). Родитељи ! Господ је дао велику моћ, слабој ријечи вашој; помислите само: Он утврђује и испуњује на дјеци вашој благослов ваш, као свој божанствени благослов; а Он допушта да се кадгод испуни и ваша ријеч, којом ви кунете, премда, по милосрђу своме, не да, да се увијек у свој својој строгости испуни. Страшно је дјело — клетва родитељска! Ме^утим има, браћо, на несрећу и такијех родитеља који не промишљајући, у раздражености својој, често тако страшно куну своју дјецу, да би се и сами пренеразили, кад би се та клетва испунила . . . Треба ли да наводимо примјере? Зар се не догађа да гдјекоја неразумна мати, изгубившн стрпљеше због вриске и плача свог силовитог малише, или ражљутивши се због распуштености свога дјечака,који је, играјући се, покварио какву год скупоцјену ствар, или је ма што друго скривио, стане га корити, називајући га „проклетим" и изговарати тако неразумне жеље, да би га „земља прогутала", ,,^аво однио", да би му се ,,сјеме затрло" и овоме сличне ријечи? — Речено је у св. Писму: благослов очев уувр-ђује куИе дјеци, а клетва машерина искорјењује их до темеља (Сир.

3. 9.). И испуниће се ове ријечи. Сјетимо се историје несретнога Хама, сина Нојева : страшна клетва, коју изрече отац и дан данас има моћ над несретним потомством Хамовим! И дан данас народи, који потјечу од Хама, остају у тами незнања, и још увијек стењу под тешким јармом других народа — потомака Сима и ЈаФета. То бива и данас. Син твој јако је туп, кћи твоја болу1е и вене, ти гледаш на све миле руке да им помогнеш, премишљаш и истражујеш, одкуда је на твојој дјеци та несрећа? А кад би ти, неразумна мајко, запитала своју савјест пред лицем свезнајућега Бога: да није кадгод из твојих уста омакла се и излетила нечиста клетва на твоју невину дјецу ! . . . Та може врло лако бити, да се на њима врши само мали дио онога, што си ти сама натоварила на њих неразумном твојом бесједом! . . . А гле: Господ је дуготрпљив и многомилостив; Он, без сумње, више, него ти, љубп и штеди невине малишане твоје; но Он је праведан: бој се, да он не обрати на твоју грјешну главу ону клетву, коју си ти призивала на гчгаа или кћер своју! — Немој ми говорити: „клетва ми се отела у срдитости, у раздражености, без сваке злобе на духпи". — Речено је у св. Писму: за сваку ријеч иразну, — чујеш ли: само иразну , а не клетвену, — коју реку људго, даваЛе одговор у дан страшнога суда (Мат. 12, 36); а шта да се рекне за оне ријечи клетве, које постају црном пјегом на савјести с почетка онога који куне, а по том и онога, кога куне? Ту је већ двоструки одговор! Ужасне су и страшне пошљедице клетве родитељске. Преосвештени Хермоген приповиједа, како је једна зла жена проклела своју кћер још при рођењу ; што је кћи бивала старија, тим је и ње-