Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 313

такве равнодушности. А ту игра по сриједи или дух блуда, таштина и разузданост, који врло рано крије клице племенитог мишљења у ра зуму човјечијем; или лакоумност; која троши вријеме у правој расчјчности, насладама и незнатним пословима, те неда да ти се памет С1бере, која ти је неопходно потребна, да се рели гиозно уздигнеш ; или претеране свјетске мисли, које те заводе, да се занимага радом и послом за благо земал,ско а не осврћеш се на прилике вишег живота; или објест и високоумл.е, које се пење внсоко над мудрости и религијом, те мисли, да је сву свјетску мудрост поцрпило и да нетреба више заштите; или великим гријехом оптерећено срце, које одобрава што људи веле, да религија неби могла ништа друго бпти него човјечији проналазак. Нијесу ли зар такве погрешке разума и срца болести и н ;моћи (слабости), које износе на видик жалосно стање нашег духа ? Није ли сваки, који се находи у таквом стању, толико више сажаљења достојнији и невољнцји, колико га је навукао сопственим гријехом ? 0, ко би се могао похвалити својим безвјерјем. Нека то нико не сматра здравл>ем и снагом душевном! Дакле човјек нема појма о невидл>ивом реду, док још негладни и жедни за истином, једпнственошћу и спокојством, док још није дошао до бистре свијести о својој разумној природи, или душевног, што се у њему буди, дотле је опет издануо, јер му је требало хране, коју нам једино вјера а нарочито Христос пружа. Сваки, који ужива ову храну умјерено сходно својој природи, на тај начин постаје мудар, јак и савршен човјек. И ти дакле, који се градиш да религију имаш а њено утјецање не примјећаш, можеш опазити, што ти понестаје. Религија, дух Исусов, мора у нас пријећи, ако има да нас оснажи и ојача. Заиста си био дослије заборавни слушалац слова Божијег или си ухом слушао, а срцем нијеси примио, али ти срцу не кориети ништа и неодговара твоме позиву. Слушање и разумијевање религиозних истина науке Исусове исто је тако потребно, као и јело за насладу тјелесну. Ако имамо уши позорно чујмо и примимо срцу дубоке ријечи, које смо чули, јер узвишена наука неби нас могла

без добрих плодова минути; допринијело би небеску свјетлоет нашем духу п добротворну ватреност нашем срцу. Ну ови добри утисци, ове свијетле варнице, ови топлп осјећаји непомажу нам ништа, ако се веома опрезно не осврћемо на њих и ако се зато не постарамо, да они плодоносно остану у нама. Не велим да нијеси осјећао у сладким ча совима свога живота јаку, окрепљавајући снагу јеванђелија, али која ти је вајда од тога, кад на скоро потонеш у море грјеховно, подајеш се грјешним пожудама и страстима, занемарујеш послије дуго времена обнављања својих религиозних осјећаја, својих светих предузећа, те се стога није могло у теби огледати обличје Божије. Сасвим морамо примити небескн хл>ебац у себе и наелађајући се овом душевном храном подпомагати њезина дјеловања и ревно их сачувати од свих нападаја лакоумл^а, блудности и гријеха, ако ту мету желимо постићи, да рекнемо с Апостолом: жив8, но не жив8 азт*. но живсгк во Христогк. Алн ви, који у ееби осјећате дјеловања вишег живота и учешће светог духа, те сте окусили небески дар, добру ријеч Бижију и моћи будућег свијета — славите Бога за спас, који сте постигли : јер по његовој милости јесте што сте сада ! Не примате само животни хл>ебац који ваше тијело рани из ваше руке; него и хљеб, који долази с неба, дух вам снажи и окрјапл.ује. Сматрајте само великим благословом божијим, што у свијету имате своју земал.ску храну, премда незнате, хоћете ли је и сутра требати; а колико ваше мора вриједити храна нашем духу, која ће вас оенажити и окрјепити, кад вам тако неможе ништа помоћи овђе на земл>и ! С тога благодарите Богу, који ће вас помиловати и не пустите, да вам је ова милост девета брига ! Овај завјет обнавља вас нарочито, кад год славите успомену онога, који вам је доказао, с којим је правом могао рећи : Дзт* естк животикш. Љиинтх.