Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 317

науци и теорији ; та њему су биле чудне и обичне ствари из земљописа и Физике — и гле чуда, он ти је по закључцима г. Крнете онај зли демон, који упропасти вјвру и морал народњи. Е види се заиста да је г. Крнета велики психолог ! Па јели чудо ако се ова наопака и зла наука прилијепила и свештеника у његовом незнању и његовој тами, та и он је човјекСрбин као и његов народ, исте има душевне и тјелесне способности, исте потребе, склоности и истн темпераменат. Најбољи нам је примјер томе бивши архимандрит Басо Пелагић са његовим социјализмом и његовим грубим и нростачким атејизмом. Оно до чега су народи на западу у току времена од 500 година постепено дошли, изли се као олујина иза 1848. г. (а и дотле) на једноч на нашу таму и

незнање, па јели онда чудо да је у нашим главама дошло до боја и револуције јер разум незнаде, гдје ће коју иреставу и у коју врсту појмова одредити, па ушљед тога бапх наступи хаос и метеш и у главама нашијем, и у дјелима нашијем — и у мислииа нашијем, што се тиче и вјере и нашег опред]"елења на земљи и будућег живота. Ова болест дакле, која је сада овладала нама, ја се надам да ће и нас почети пуштати, јер је била а и сада је још прејака грозница за наше душевне силе, па ћемо и ми ваљда због те наглости и јачине убрзо је и ирекинути или пропасти под упливом тога материјалистичког вијека, који нам одузима све што је духовно, племенито и узвшпено — а даје нам само шрулеж и смрад. (Наставиће се).

Св. Теодосије Углицки, архиепископ черниговски. (По Ц(р. Е'кд.)

Исус Хриетос, једина глава, једине свете саборне и апостолске цркве православне, увијек се старао и стара, да Нзегова света рпјеч не угине у вихору клевета Антихристових и његових безбројних демона. Ево већ 19 вијекова прођоше и у свакоме има небројено доказа, да Христос бдије над Својом црквом православном ; читамо ли како су прости рибари просвијетили истином сав свијет, опоменемо ли се 10 ужасних гоњења највећих силника, па ипак из њих Божја црква изађе побједптелзица, ма да је према ил.адама стрјелица, копаља, мачева, сјекира, ножева и справа за мучење стављала у бојни ред само једину врсту војника с једнам оружјем, с оружјем, које се није могло опипати и које није задавало рана и смрти, већ које је окрутног Римл.анина чинило питомим, правим човјеком, с оружјем, које је уништавало дивл>е срце, а чудном снагом стварало мјесто њега срце пуно јеванђел.ске л.убави, које не признаваше више ропства већ свагда шацташе некада своме гордоме витезу: Љуби

Бога више свега^ а ближњег свога као сама себе; све ће нас непобитно увјеритп, да је Христос уз евоје. Или зар је ко други могао очувати, да нова лађа Нојева, света црква, у валовима свјетског мора, које сатана уздиже, у богомрским јересима и заблудама не потоне, зар ју је ко други уирављао осим Христа. Арија, Македонија, Аполинарија, Несторија, Ефтихија, Богумила и Богу противну велику западну јерес сам је Бог проклео, а божанском Својом моћи Своју праву цркву очувао је до данас, прекаљену као злато у огњу, свијетлу на далеко и већ се на западу почињу опажати њени топли и сјајни зраци, којима ће она убити Сатану и његову „державу смерти". Антихрист и данас заводи свијет, а особито оне, које је уловио, гледа да оглуви и ослијепи, те им громовито довикује и износи у милионима шара слике, којима износи на подсмијех Христа и Његову цркву. Но усред тих