Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 328

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

У манастиру Гомионици осим Младе Недјеље и не буде литургије (уз часни пост буде), а тада се силни свпјет салије. Народ, врло добро сам зна, кад је Млада Недјел.а, и ту му календар не треба. — Све, што је аста и аветно, Младом Недјељом нрије сунца иде на уобичајно врело хладне водице, и тамо се умива, КЈ-па и пере* Тврдо вјерује и узда се, е ће га света Петка и Млада Недјел»а изцијелити. У моме родном мјесту, у селу Хргару — код Бишћа има у шуми „Кођену" врело — звано „Светпња", ка томе врелу Младом Недјељом житељи села Хргара иду. Прије зоре и жарног сунашца, наше Мухамедовке у Крајини, износе своју обол.елу дјецу, на раскршће ког пута, па ко први наиђе, настриисе дијете, и онда Нухамедовка дарује свог новог кума, па весело иде дома, са својим милим чедом, у врућој нади, да ће јој драго и мило чедо брзо оздравити. Наши Мухамедовци у Крајини, особито тежачког сталежа пазе на Младу Недјел.у, и без велике нужде не ће тешких послова да раде. — Народно предање и вјеровање о светој Недјељи ушло је и у нашу српско-православну, цркву, јер опазило се је, да и у неким црквама имају ликови, који представл.ају св. Недјељу. Тако на примјер н у манастиру Гомионнци, ниже десне пијевнице на зиду живописао је сликар Павао Цвитковић св. Петку, а покрај св. Петке и св. Недјељу. Више речени икона пише — црквено-словенским писменима : „Сјата Петка и сјата Недела" . . . Госп. Тих. Р. Ђорђевић, каже : „У цркви светога Прокопа у Прокупљу видео сам једну малу дрвену икону, која није Бог зна како стара, на којој насликана женска прилика до појаса, а изнад ње пише: сјата недела; још нам исти писац вели : „Један свештеник из Врања казивао ми је да у цркви у Прокуилу има и једна већа икона св. Недел.е; у Софији у цркви св. Краља изнад тела крал^а Милутина у иконостасу има икона, на којој је израђена женска прилика, а над њом пише:

„Света Недел>а" 2 ) . . . — Еле, народ збиља сматра св. Недјељу, као живо биће ; само, кад би на многим мјестима побоље светковали св. Недјељу, а наши некп и неки свештеници марљивији бпли — приповијгдати слово Божје! . . . . * — Већ споменути г. Ђорђевић, навео је и једну пјесму, старијег кова, о св. Недјељи и св. Петки, Исту пјесму — српску народну, позајмио је г. Ђорђевић из знаменитог и дивног дјела „Кнежевине Србије." Наслови пјесми јест „Света Петка и света Недјеља", а пјесма гласи: „Ова гора трага нема, У кор'јен је уписана. Света Петка и Недјеља, Света Петка св'јећу држи А Недјеља мушко чедо Света Неда говорила: „Света Петко стара мајко, На ти чедо, дај ми св']'ећу ! Да запалим равно поље! Не ће људи да празнују Свету Петку и Недјељу. Свету Петку огњем гору, Свету Неду косом косе". . . Света Петка говорила : Света Недо, мпла ћерко, Немој поље да запалиш, Сат је поље преродило И на земљу претегнуло. Када буде у Недјељу, Сабрате се сви сељане, Сви сељане и кметове, Сви кметове и попове, Сви дванаест калуђере, Пречетеће ситну књигу, И нас обе споменути, Тад ће с' људи уплашити И нас обе празновати" . . . Манастир Гомионица, 25./8. 1896. год. ") Види „Бран. Коло" — број 29. од о. г.