Bosansko-Hercegovački Istočnik

3 \

Стр. 344

К.-Х. источник

Св. 10

бесдовесним животињама, морао је човјек, у свијем мислима, негирати опстаиак Бога и иа тај начии убити и пос.!»едп»у клмцу религиозностп у себп; дакле атеизам је логичнп узрок дарвииизма, а дарвшшзам је посљедица атеизма. Атеиста пориче да има Бога и невјерује у Њега, а све религпјр, или сматра као сувишпе, или их држп као просте установе без икакве божанственостп. Али како су се код човјека појавиле таге грозне мисли, кад: ,. Оеитн прсарре па1:ига уепегап поукпес (ји18<[пат ез! ћато, (рп 1е§-е. ср1ое ћос ргаЛсЈр!!, сагеа!" како велн Цицерон 1 )? Познати италијански списате.п Ј. Мазини, постанак тгрвога атеисте, описује овако: ,,Први атеиста био је, без сумње, човјек који је неко злочинство утаио од других људи, те је иастојао, да се кроз одрицање Бога, избави од циглог јединог свједока, од кога се није могао сакрити и пригушити грижњу, која га је мучила; а можда је он био и неки тирјанин , , . , . ., те је покугаао да замијени обожавањем бруталне силе, вјеру у „дужност" и у неумрло „право" 2 ) . . . Зачецн атеизма су дакие врло стари, а цпјељ му је чисто спекулативна, али атеизам у данашњем смисду ријечи није се почео давно развијати, јер ако бацимо поглед на филозовске теорије старих филозофа, нећемо наћи ни једнога филозофа, којп би био сличан нашим данашњим атеистама. Наравно да се при томе морају узети у обзир и старе релиђије, јер се немогу од старих филозофа тражити онаки чисти и развијени појмови о Богу, као г ) ,, Поштовање Бога налаже и еама природа; нема ни једнога човјека у коме не би било закона, који то поштовање налаже" (Ога(п> рго Пасео) „Срце и разум у вјери" („Просвјета" 1893. етр. 149.)

данас, него се све мора посматрати са гледишта љпхове релпгије. Још у почегку овога одломка ја сам цитирао ријечи Цицеронове пз којпх се јасно види, да он нпје могао ни зампслптп човјека без нјере у Бога, те је то чнст док-аз да у његово доба впје нв било појмл о атеизму. У томе истом смислу говори и Квпнтнлнјан на једноме мјесту својих пегагошкнх списа, 3 ) а Максим Валериј велп да је релнђија претпоставл»ена свему 4 ). Сличннх навода могло бп се наћи врло мног.о у сппсима рпмских фнлозофа, али их је сувшпно износнти. Грчка је култура далеко старија од рнмске, а књижевност нм је много богатија, а особнто филозофска струка, јер су стари Грцп били познати као дубоки мислиоци, п у чнтавој хрпи филозофских дјела тих филозофа ријетко да се нађе која мисао, која би иптла у прилог атеизма. Плутарх вели: „81 1еп*ат аћеав. ттептге раззЈб пг<1ек тигтв, НИепа, 1е§1ћи8, (ЗотИзиз, орЉиз, ппншта^е сагеШеч игћеп уего 1,етрН8 Вп^ие с1е81!1а!",ит, срге ргестћиб Јпгеп1гап(1о, огасићз поп иМиг. поп ћоногипт саива вастТћсе!, поп та1а накгш атетЧеге пкајш - . ттето ипсјиат уј§ч1;" 5 ) У свијету се дакле — како вели Плутарх може паћи евега и свачега. само се не може наћи вароши без поштовања Бога и оних потребних ствари н функција које богопоштовање потребује. Аристотел вели да је најсавршенији степен живљењакод човјека „божанствен", а најнесавршенији је живот: у тјелесиим 3 ) „Поглед .ча религнозео васдит. и наставу" (.,Истина 4; 1886. стр. 368.) 4 ) 11>1с1ет стр. 868 5 ) «Кад обиђеш земаљски шар наћићеш: градове без зидина, писмена; закона, кућа, богаства, новаца ; али варош без богова, храмова, молитава, заклетве, и богослужења, којим се добро моли, а зло одвраће; нико никад не виђе ц Соп(га Со1 Ер. с. 31.