Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 347

Само први њемачки филозоф Ј. Бем, радио је на основу физичко-теософских идеја помијешаних са мистицизмом. али већ Лајбниц отреса се мистицизма и све подчин.ава разуму. ГБегов сувременик Хр. Волф. у почетку ХУГН. вијека, отворено је устао проти религије. Филозофија потоњих њемачких филозафа. већи је удар дала религији, него ли филозофија Лајбница и Волфа. јер је била сушти атеизам. Данашња наука искључује религију као нешто сувишно, а иепризнава важност ни метафизици, без које се не може о трасценденталној ствари ни говорити. Наравно да ово нетреба узети за сву науку и све научењаке 111 §-епеге, него само за појединце. ВБемачки научењаци: Др. Л. Бихнер, Др, Е. Хекел и друг§ атеисте, не само да држе религију, као сувишну, него још веле, да религија смета умном прогресу човјечанства и да навраћа људе на злоХолбах изрично вели да религија упућује човјека да чини зло 1 ), а Л. Бихнер каже: Ништа не стоји тако на путу нашем социјалном и политичком развићу, као појам о Богу. Нескладност овога појма и свих његових сљедстава са нашим сувременим научним образовањем и од туда потичуће раздвојености између вјеровања и знања, између оброзовања и необразовања, нзмеђу идеала и реалности, утиче лоше на духове, пораЗја и одржава ону душевну ревност, која општи живот садашњости више или мање кагактеригпе. и која је највећи непријател. напретку. Ја сам увјерен да вјера у Бога, још никога није задржала од преступа. . , ." 2 ). За религију веле атеисте: „религија не доириноси одржању и напретку морала Св. Маркозиг.: ^Реалпн лравас у жквоту" стр. 36. 2 ) „Бибдиотека научвих истина" Београд 1882. стр. 22—24

ншпта, те Је у томе погледу сасвим некорисна .... религија дакле није за род љуцки корисна, но управо рећи штетна, и по томе мора пасти" 3 >. Дакле вјера у Бога одбацује ре као највећи иротивник умног напретка, премда је и Хегл у својој пантеистичкој филозофији нризиао, да вјера у Бога потпомаже усавршавање човјечије. Религија се сматра за виновника свега зла и све неправилности у свијету; и тако би атеисте, када би биле у власти, ех оШсш избацили вјеру из народа и Али да видимо какав је одзив нашао атеизам код других научењака и како они мисле о религији. Виђелисмо да сви филозофи старог вијека признају Бога и срећу државе и друштва држе једино у религији, па када је многобожачка несавршена религија толико доприносила цвјетању народа, шта се онда има рећи за Хришћанство као најсавршенију п Богом дану вјеру, којој јр била главиа цијељ, да препороди друпттвене прилике и ствари савршенство у животу народа? На ово нећу да наводим ни једнога богословског писца, него ћу баш навести неке из непријатељског табора, који нијесу могли прећутатп Хришћанство, као узрок обнови културног живота. Познати позитивиста Литре вели, да је са појавом нове вјере (Хришћанства) почела нова фаза цивилизације, а то исто вели и Дрепер, еравњујући Хришћанство са старом религијом. Обадва ова културна историка иризнају да је Хришћанска вјера била умни прогрес у свему народу. '■') Др. А. Штекл; „Вјера је потребпа" ,(Глас Истане" за 1884. бр. 20. стр. 158,-9.)