Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

В.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 405

Стани из далека над отвором оне гореће пећи и видећи тодико осуђетшх душа за своје непоштење, — за оне гријехе, за које си и ти кривац, уздахни над њима и запитај себе: Дакле, само ли једно кратко срамно уга^ање тијелу, толиком великом и неисказаном — свагда постојећом муком плаћа се!? — Тако је. Ово је злоба смртног гријеха, она је неисказана толико, да доводи човјека и достојним га чини, да се мучи мучењем до краја, а то је неисказана смрт вјечна! ГГрошло је седам 1 ) хиљада година од онога времена од како Кајин стоји у зажареном пламену и још не види пристаништа. И пошље толикијех мука не исплати још ни једног оброка од онога великога дуга, кога навуче на се, својим гријехом. Још ће проћи стотине и стотине хиљада и више година и неће Бог погледати на ону душу, коју је створио по образу и подобију своме, а она ће вапитн у оном бездну пакленом и горућем огњу и пламену. Чуће звање, плач и викање његово, но не ће се смиловати нањ, нити ће му што показати од благоутробнја свога. Она срдачна дарежљпвост толико милостива, која се труди и промшиљава за створења своја — све до сптнијех мрава, тада ће толико жесгока бити, да неће часа пропуштати, од вјечног чекања, да пошљедњу вољу пзврши над својим створењима. — Која ће жуч тада бити толико љута, од које једна кап само, може загорчати и пуно непрегледно море меда? -— Ово је жуч грпјех. *.) У оригиналу стоји шест хиљада. Преводилац.

— Протсаде Самарија, када уста ироишв Богу своме /" Или да речем по другом пптању: „Зато што прогњеви и огрчи Бога свога!" А, ако ти није доста додај и ово: „да гријех не трпи муке и мучења, по заслузи својој." Ако ли би Бог стио послати мучења, — која муче све ^аволе и све осуђенике — на једну душу и само за један гријех, малена би била и ова плаћа, за тај један гријех. Не може ли мшппца Божије правде, да пошаље један потрес, или невољу за грјешнпка тако тешку. да се никада не умањи, нити да престане, па п ово је као нпшта према кривици гријеха! Ти сам размисли, каква ј е ствар разгњевити једног непостижимог Бога; јер да није РБега, од куда бп ја узео боје и справе, или од куда би добио сјенку за сликање, да насликам на твом лицу — тако црни само један смртни гријех?: М о а и т в а. Не, као да ја не знадох до сада о Господе мој! страшне злобе мога гријеха него је велика истина да га не могу познати ни сада! Још сам у броју онијех, који не знају шта је оно, што учине, када Те огорчају; јер ако би ја шћео знати, да толико страшна мука није друго, осим једна мрачност злијех и осу|>енијех за гријехе, које је у самој истинп зло; и ако би зпао, да ће моја грјешна душа свагда (осим да задобије неку мплост) мучпти се у огњу, — као што јој и прнличи, од куда би ја икада гријешио? Сада ако би искуством дознао извјесну истину у оној страшној ноћи, ђе се дан неће ннкада ви^етн, с коликим бп страхом и бојањем стајао и бојао се да не паз,нем у ону тамну, мрачну и страшну врлет, па ако бн п стајао до врхунца неисказаног дна оне таме и мрака — теби даље при