Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 408

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

ништа ни мјеста да је држи. Извјесно је, да осим каква крајњег чуда, — неби се могао живот Христов отети у сред толикијех мука. Но онај Господ, који учини многа чудеса, да се не муче и не страдају слуге Његове, пожеље сам да пострада теже, него се и вјеровати може.!! 3. Говори овако: Ако би гријех шћео бити једино наличан злу смијеху и ако би шћео битп једно игралиште, а не велико зло, како би се Бог заузимао толико, да га уништи, да га тако страшно мучи, — не само људе, који гријеше, него и самога сина свога, не имајући на њему узрока, — те их за грјешне исплаћује. Несумњиво је, да Божија правда показује тијем свијету примјер, тебременом рана и тегоба оптеретп тијело Христово, које ако би шћеоучинити, да звијезде раздроби на комадиће; или да претвори стихије горње и доње; или људе и анђеле да баци у муку, све то неби било — толико велико, пошто и најмања мука једног Бога, није једнака па да пропадну сва створења. На даље биће не једна лака мука, него велика као океан, у коме ће се потоппти доса^ени и мучени живот Вишњег Бога, који би човјек. — 0, колико је различно мњење грпјеха (на небу), од онога мњења које бива на земљи! 0 таме и мрака! 0, колико су различније божије терезије од нашијех мјера; јер Божије терезије никада криво не мјере! Прва мјера (истнна:) ако погрнјешиш пошље смрти Христове, догодиће се да га други пут разапињеш. Ово ја не говорим него св. Дух, а ево томе доказа: Пошто ти понављаш пред Богом таки гњев, којп чинига многим гријешењем и срамотиш страдање Христово, смрт

крсну, за то ћеш примити праведну плату. С тога у твоме окаљаном срцу од гријеха опет ће се догодитн друга ЕБегова везања, бијења, клинци, пљување, поруга, осуђење, и крст. Друга истина: Када погријешиш ослабиш, или тако рећп — пјевањем својнх пјесама — изгубиш силу страдања Хрпстова и чиниш га недостојним спасења твога, п сметаш да учини ово величанствено дјело —- најсилније промишљење Божије, да нас све спасе. Ово разумно виђење доказао је Христос на крсту, када с великом силом срдачнога плача из очију проли сузе, видећи, да је смрт Нзегова довољна да спасе све људе; и да гријех, кога Он погазп и нзагна с великом силом. хоће да нађе велнко пристаниште у срцима толикијех грјешника, којима је спремио пребпвање у рајском изобиљу. . . . М о л и т в а. Када си се јавио као Бог милостив и дарежљив, сада је вријеме да јавиш милост своју о, Избавитељу мој! Онај који стојп пред Тобом, јесте једно неблагодарно п жестоко чудо. . . . Коју си ми бољу радост могао учинити, од оне, коју си учинио. да умреш за ме на крсту? Ако би шћео куповати себи своје царство и власт, коју имаш на небу и земљи, неби већа- цијена била од оне, којом си купио моје спасење. — П1та ли су рекли они горе небесни Серафими, када виђеше једног Бога прикована на дрвету између два разбојника? ГПта ли су рекли, када виђеше да умрије један Бог, у сред толикијех мука и код толиког појења сирћетом и жучи, потопљен у мору неописаног мучења ?