Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 410

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Сваку вече — од сада — у напријед када легнеш, да спаваш, прије док не заспиш, лези на леђима с очима затвореним, с ногама свезаним, с рукама и прстима превитии и говори себи: „ Ваки И}ј бити заиста, за кратко вријеме /" Али ти се домишљапт о овоме, но живиш, као да нећеш никада умријети! 2. Смрт је извјесна и неизвјесна, Знај, да је ово раздвојење, које се смрт зове извјасно и неизвјесно. Извјесно је да ће свагда бити неко. Но ђе су сада старјешине земаљске ? Ђе су цареви ? Ђе велика господа ? Сви су ови с лављенци на земљи са множином сиромаха На овој великој свјетској „Њиви" смрт својом косом покоси заједно — у једно вријеме и цвијеће и траву. Ово дакле, добро знамо. С друге стране: Ко ће од н ас знати како и када ће ова жетва бити? Знаш ли ти, или можеш ли ми рећи у које ће вријеме и у који час изаћи твоја душа из тијела? Хоћеш ли умрхг јети у ноћи или у дану? Ове године, или идуће ? Реци ми; хоћеш ли имати времена, да се исповиједиш и хоћеш ли имати исповједника, да те тада заступи? Ми не знамо друго осим, да ћеш умрпјети и неће проћи много, — а када? То не знамо! Или, ако би шћео Бог да од свога ан^ела дознаш, које ћеш године умријети, о колику ли би побожност, колико покајање, и колика ли би добра дјела чинио тада! Зар се неможе догодити, да умреш овог мјесеца, или другога, па да те погребу? Па зашто се не кајеш и не чиниш добра дјела? Ми не мислимо о томе, да је извјесно, како ће ово несретно дрво скоро са жилама пасти и на свагда га нестати; него један између нас говори?

„Ја хо%у, ову моју вољу да учиним/" Други говори: „ ХоЛјј да осветим ову моју досаду! и Трећи опет виче: „Ја хоЛу ону и ону ствар да куиим /" И тада изненада до^е смрт и посијече дрво с лишћем, које је имало свој коријен само у вјетру. . . . Можете ли дакле наћи горе лудило него то што ће скоро наступити? 0 празнијем стварима овога свијета вазда мислити а о ономе, што неће никада краја бити и не сањати т. ј. о вјечном блаженству и о безкрајном животу, никада немислити?! 3. Смрт само једном бива. Познато ти је да растајање од свијех видећих створења и овај велики прелазак из нашег свијета у други, небива више осим једног; а то је: ако једном за^еш с пута, као да си свагда зашао; или дакле, падне ли дрво на јужну страну, или на сјеверну и год падне — говори Бог — ондје ће бити до внјека. С тога ко умре у злу једном, неће се повратити опет, да други пут умре у добру. Но, ако себи задобијеш једно мјесто, које си стекао дјелима на земљи, тако ћети бити и тамо; јер човјек се једном рађа, па једном и умире. Ето с коликим страдањем треба да се труде Хришћани о овоме, да дрво добро падне на десну страну спасења; а ко је рад, да му при смрти падне на десно каква му је корист, да га у животу уклања на лијево!? Врло је тешко грјешнику да од почетка — кроз сав живот свој живи у злу, па најпошље да умре у добру; као што је платно једнако, — кад га кројиш, ако је с почетка црно, па ако буде тако и до половине, и до краја неможе бити бијело. У многоме је истина, да ако ко од почетка до половине живота живи у злу,