Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

(>гр. 13

од парохије за првугодину, а тако исто и у Кардовачкој Митрополији по 26. §. Краљевског Рескрипта, 1 ) а код нас се упражњена парохија издаје одмах другоме пароху, који дио приход од ње ужива. На тај начин се породици умрлог свеиггеника ■ чини велика неправда, пошто се она оставља сама себи, без ичије помоћи. Да би се пружила рука помоћи свештеничким удовицама и сирочади и тиме се и свештенички сталеш одржао на оној моралној висини, која му дриличи, треба да оснује.но фондове за котпомага п,е евештеничкпх удовица и сирочади , и то на овај начин: У свакој Епархији требало би основати до један фонд,. са којим би руковао нарочити одбор, под надзором Митрополита, односно Митропол. Конзисторије. Фондове треба створити од улога самих свегатеника и то: треба сваки свјештеник да уложе годишње по 10 фор. а. вр. за 10 година, или 100 фор. а. вр. јеДпом за вазда! Толику суму новаца нека уложи сиаки свештениге, докле дотични фонд буде нарастао на толико, да се од његове камате могу издржавати све свештеничке удовице и сирочад у дотичној Енархнји. Кад која парохија остане удова, а изда се некоме свештенику да је послужује уз своју парохију, десети дио од прихода 2 .) те дарохије треба да уђе. у фонд оне Епархије у којој је дотична парохија. Са тиме се свештенику неби много шкодило, а фонд би знатно растао. На тај начин, када узмемо да у Сарајевској Епархији по шематизму од 1895. год. има око 230 пароха., који пмају своје парохије, то би у тој Епархији од редовних улога свештеничких фонд нарастао за 10. година на 23.000 фор ч а. вр. Уз то је у 18У5. год. било и 14 парохија, које су дослужпвали други пароси, те судећи по томе броју, можемо узети да би просјечни број упражњених парохија био 8-10, те би и одатле било од 200—350 фор. а. вр. годишњег прихода. То би били редовни улози, а уз то треба рачунати и на изванредне улоге,, а то би били добровољни прилози од појединих дарежл>ивих особа. Ј ) То је једном араијерејеком окружницом и код нас прије неколике године уведено. Ур. ® Овђе мислим само онај дио прихода, што се ксд нас зове „бир".

Сваки онај, који приложи у који такп фонд преко 50 фор. треба му име записати у књигу добротвора свештеничких удовица и еирочади, како би га сваки брат свештеник знао и за-њ се Богу молио. — Колики бм нарастао таки фонд у Сарајевској Епархији, за 10 година. већ смо виђели, а према броју свештеника и у Моетарској и ТузлапскоЕпархпји, могао би тако фопд изаћи по на 5000—6000. фор. од самнх улога, не рачунајући ту добровол.не прилоге и завјештаје богатије браће. Новац би требало улагати у К "ји новчани завод или још би боље било када бн се оп издавао нашим трговцима уз сигурна јемства, јер би се са тиме постала двострука корист; прво та, што бн се далеко бољи пнтерес вукао, а друго, што би се са тим новцем користили наши људи, а не странци. (Јваки онај свештеник, који је уплатио прву рату од 10 фор. па га је у томе стигла смрт, његова породица треба да има право на припомоћ из тога фонда, ако јој је неопходно потребна. Припомоћи би се дијелиле годишње, н то би се дијелила само камата, а главница би била недирљива. Молбе за припомоћ биле би уиућене на одбор, који рукује са тим новцем 2 ), а лослане преко протопрезвитерског уреда, у коме се молитељи налазе. Прота, односно надзиратељ, сваку таку молбу требао би спровести и своје мишљење о њој изразити, а одбору г би остало право на коначно ријешење. Код Митрополија, односно Митроиол. Конзисторија, треба да се налази нарочита књига, у коју ће се редовно и тачно уписивати сви улози и прилози. Улоге би требало слати у одређено врмјеме преко својих прота или надзиратељз, а ови опет да их предају надлежној власти, код које се налази књига о тим улозима. Кад који фонд нарасте на толику суму новаца, да се са интересом може изДавати толика припомоћ свима св( ттс-ничмш удбвицама и сиро 2 ) Овај одбор био би састав.Ђен из неколико свеиггеника из цијеле Епархије, а пресједниК би му "био дотични Митрополит. О.дбор би држао своје сједниде 1 3 пута годшпље у Митрополији и т у би ријешили присијеле молбе и друге ствари, које би се тип,але управе Фонда.