Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 14

В .-Х. источник

Св. 1

чади у дотичној Епархији, која ту припомоћ требају, да се могу прнстојно издржавати, онда треба престати са улозима. Ово је скромно, и у најкраћим потезима пера, издражено мишљење о оснивању фондова за потпомагање свегпненичких удовица и сирочади, а нијесам се са њиме истакао ни из какве друге цијељи, него једино да се доскочи једно1 великој невољи, т. ј. да се поможе нашој си _ ротињи, пошто је заиста грдна брука и срамота^ да евештеничке удовиде просе и зарађују кору хљеба потуцајући се од немила до недрага.

Намјера ми је била чисто племенита, а на вама је браћо свештеници, да се ова замисао приведе у Д1ело. Ако станемо радити, биће и успјеха^ те ће нас бар потомство са захвалношћу спомињати, а ако будемо ћутали, учинићемо, да нас наш пород проклиње за нашу немарност. На посао док је вријеме! 1 ) Невесиње 15. нов. 1896. Т. Б.-ћ. *) Наш ваљани сарадник и брат свештеник-Херцеговац послао нам је овај предлог, кога радо у лист наш увршћујемо. Код нас се од више година ради на остварењу Свештеноудовичког Фонда; па су и правила предложена високој зем. Влади на санкционисање. х 1им та правила потврђена буду, фонд ће бити устројен; а дотле се мора чекати. Ур.

Проповјед о блудноме сину. (У недјељу XXXIV.) Превео с њемачког Милан Поповић, богослов.

Колико НЖЛШИКШЛЛ^ К"К 0ЦИЛ10!Ги) НЗБМКНМТ-К ЈС/1-бкН, гллдо/иг ГИКЛ10 . В ојтдк - к нд8 ко оц8 И ј»к8 ; оч! гогр^шиућ ил и(ео и нр(д тосок: (Ев. Лук, 15.) Далеко бисмо се данас, драга браћо моја, удаљили од онога, што вам као духовни пагтир са света олтара бошијег у овом дому Божијем саопштити укратко намјеравам, кад би се упустили у оиширно истраживање свих пресуда и заблуда, које су у данашњем светом евангелију биле узроком, да је сам Господ, Спаеитељ наш против њих устао да говори. Доста ће бити, ако у опште прпмјетимо, да се Госнод наш тиме бранио против неправедних окривљења књижевннка и фарисеја, који му у злочин урачуњаваху, што он опћи с грјешницима, прима их себи и удостојава их своје науке. Но небијаше ли Христос баш за то послан на земљу, да предикује невољним, да наговјешћује евангелије сиромашним, да спаја лажна срца и да изгубљено потраЖи? Не бијаше ли много више болесних и немоћних него ли уображених или заиста здравих и јаких, који требаху лијечника. То је, драга браћо моја, веза, у којој су ријечи данашњег евангелија тијесно спојене с пошљедном сврхом, ради које их је наш божанствени учитељ протумачио. Дедер дакле да их ми сада примјенимо на опћу употребу и нроповјед о блудноме сину,

разматрамо као слику скрушеног и покајног грјешника. Ми посматрамо: I. Узрок повратка; П. начив повратка; Ш. посљедице повратка. А кад дође к себи, рече: колико најемника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади! Устаћу и идем оцу мојему, па ћу му рећи: оче! сагријеших и небу и теби. Его, драга браћо моја, шта је побудило блудног сина, да се поврати кући; п баш такве или сличне мисли и осјећаји позваше грјешника на пут кајања и зато га приправише. Блудни син осјећао је: 1) своју иевол»уИспрва сматраше се сретним, што је умакао с очију очевих. Разуздана слобода, коју је уживао, распуштени н дивљи начин живота, којп је провађао, блудна весеља, која га пратише свугдје ина сваком мјесту, угађаху његовим етраетима. Све је то иотамњело његову душу и сакрило му будућност испред очију, да није могао наКц разлога, како би се покајао због свога бесмисленог живота. Или сада, пошто је своје цпјело имање профућкао и пао у најкрајњу нужду и презпр, пошто је морао вршити најнпже службе, нрехранити се најгором храиом, и покрај свега тога једва одржати свој живот, тад се пробуди из те заблуде. Лажљиве слике задовољства и блаженства