Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 20

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

0, великога мога неразума! Бијах одавно заслужио оио страшно одрицање, кога су заслужили сви једнаци мојој нарави, но Ти добротворе и Боже мој, који си наумио побиједити злобу моју својом благости, триио си ме све до сада очекујући мога обраћања; па с тога Господе мој, који ме с толпкил трудом зва себи, када побјегох од Тебе, не гони ме сада, када ја сам прилазим с молбама и падам пред ноге тиоје, побијеђеи твојим доброчннством, па ме не бацај у онај огањ, него ли дај силе, да бјежим од гријеха, који ме свагда, упућује мукама. Дај ми благодат, да се бојим муке само ради тога, да ме она не одвоји од Тебе. Очисти ме и избави својом чистом крвљу од онога одрицања, који ме толико пута осуди "у бездану пропаст. И за то, што си ме удостојио твога доброчииства, — које је изобличавало моју злобу пјеваћу Ти на вјекове: Заиста! Додатак. 1. Шта је дужно имати исповиједање? Као што није доста доброме судији да одмах баци лупежа у затвор, тако није доста доброме исновједнику, да добрим исповиједањем постигне како је учињен гријех, него је нужно — погпто их пронађе, да их умртви; јер жаљење састоји се у благом исповједању, а таку жел?у неће нико љубити, ако не буде имао воље да изврши по дјелом. А, ако не презреш зло дјело, не можеш имати мира с Богом, нити ћеш добити од ТБега опроштење, Ова жеља за гријех преиираће се са тобом, када је заиштеш од Бога, молећи му се смирено и често, да ти је дарује ради љубави и цијењене —• чисте крни своје. И, ако будеш често читао ово што

написах и мјерио тежину ових смртнијех грјехова, те се будеш трудио, да извршпш ову жељу, т. ј. ако ое иотрудиш, те се покајсш за гријехе своје — не поради страха мука, плн да би ностигао рај, или ради по])уге гријеха; него само ради тога, што гријех љутп Бот а п што је досадан његову Величанству, а протпван онпм великим доброчинствнма, која су достојна љубавн од свега срца, Твоја мугса и жеља т)>еба да има и другу потребу, без чега не може ништа успјети. Треба да је сједињеио с тврдим обећањем, да више пе гријешиш смртио иикада, без икаква узрока, нити да бп побјегао од какве иевоље, нпти да би постш ао неко добро. Није доста рећп : шћах се поправитп ! него ти је дужност рећи: хоћу да се поправим! јер.они који се поправе, онп рај насљеђују. И од овог једпног предлога, када хоће трјешник да се исповједа, страше се ^аволи. Пошто Јјаволи скуиљају на те своје сплетке, да те погубе, тако се и ти иртруди сваком прилпком, да им се насмијеш, Ишти добро и моли свагда помоћи од Господа Бога;с његовом благодати ностиже се свако добро. С тога ћеш боље учинити, ако се сачуваш од узро.ка, који на грнјех наводе, јер која је корисг да престанеш грпјеишти, па да опет паднеш у гријех, тг да Бога наведеш на љутњу . . . 2. Шта треба да је помијешано с исповије дањем. Дружииа с којом ће се јавити грјешник на овом духовном суду, јесте смиреиост. Ова смиреност учиииће да откријеш све учињене гријехове, без икаква изговора;