Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б:-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 21

без да каже-ш иа другога узрок сиојпх гријехова; без да- бјежиш од онога, којп тс псповједа, иастапл.ајући те да признаш своје зло. Има ћеш неучињену жел.у да се излнјечига — као оии болесници, који траже научна љекара, да • нх излијечи, алп у стварп мпсле, да ће им горе бити, него што ће се користити! Не* знам, какво је добро теби, те пробиранг неучна скештеника, да се псиовиједаш ттред н.им : алп то иоуздано с тога Чиниш, јер мислинт, де ћеш иростијег боље принол>етп твојим изговорима, које му пзноспш, мислећи да себи користиш; те замишљаш, како си оногл преварио, тако да ћеш преварити и онога, који познаје срца — Бога. ? Говорим ти: никако! никако!! 3. Шта треба да буде пошље исповиједања. Упамти шга си дужаи чпппти по псповједању пред Богом, пред олижњим твојпм а пр>д собо.м сампм! Г1ред Богом дужност тн је, дм си смјеран п попизиим : срцем да лу благодарит. како би му угодпо, да те примп у свпје другптво п одбацп оно <>.1рпцан,е вјечне смртп, коју је имао т-ријех твој. Тада му се ближе обрати, закуни му се обећањем и проси у њега помоћ, да тн немоћ ојача иротпв сваке напасти. Цред ближњим својпм впди, ако му ипј.есн оно иовратпо; тпто сп дужан . да му. даш, што ,је било од имања, нли од ноштовања, илп од славе, сврши све одл.ах ако се нпјесп одужио; јер ако се закаснпш, због "то< а си учпипо другп | ' 1'рнјех. Најпошље преД тобом самнм, — - будп уредан, да би храбро врншо покајање нриљежннјем молитвама и молењем . . . Пошље размишљај с каквим посредовањем

можеш учинити, да ти се внше гријех не поврати. ■ Ова су посредовања тројака и она држе тврдо службу, ако се с њи.ма добро управља. 1. молитва, 2. уда.Ј.аван.е и чување од узрока и 3. примање св. тајне с поштовањем. Осим тога свагда јутром и у вече — с чпстим срцем, да молиш слатког Х])иста и најчпстију матер његову, да те сачувају, да опет не паднеш у гријех ; и да те обдаре, да чврсто стојиш у добру, да не паднеш у напаст. Више свега молим те, да опет не учиниш онога гријеха, кога си шћео учинитн, а ннјесп га учннио! И не говори себи самоме: „ГријешиИу како хо&у и опеш Лу се исиовиједатџ /*' Тако многи безумни говоре, јер ништа Богу не може неугодније бити и нпшта горе не може увриједити твоје спасење, од овога, кад би имао такву намјеру. Разуми добро ти који збориш тако, јер што горе гријехова чиниш, теже ти се спасти, а тако помишљање свагда омрази жељу. Божија помагања на свагда умањиће се, силе ^авоље више ће порасти. * А, ако Бог ради великога свога доброчинства — због два — трн грнјеха не одвраћа се од тебе, као што говори у св. писму, — ако ли паднеш у више гријехове тетпко си тебп! Бог није с тобом! Молитва. 0, ГоспоДару мој ! Судијо жавота . и смрти, у чијим је рукама моје дпсап.е и свијех твојих створења! Теби јединоме згријеших и Теби — као своме господару шћах да искажем безакоња моја и истпнитим иокајањем да благоугодим Теби;