Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 23

Пошљедње и страшно убијање Хришћана бпло је ла вријеме владе цара Диоклецмјана. За вријеме његове владавине изгинуло је хиљадама Хришћана. У почетку IV. вијека јавила се Хришћчнима свјетлост боље среће и будућности. Та свјетлост за Хришћане био је данашњи еветитељ цар Константин. Цар Константин рођен је 16. фебруара 274. послије Христа у Нишу у данаштБОЈ краљевини Србији, од оца Констанција Клора и матере Јелене. Константин је васпитан и војнипггву научен у двору цара Дијоклецпјана, а његова мати благочестива Јелена усађивала му је у м.лађаном срцу науку хришћанску, а он је у двору цара Диоклецијана увидио, како Хришћани гину и страдају, а све због тврде вјере у Кога и Исуса Хрпста, што и самога њега привуче, те му све више и више омиљаваше наука Исуса Христа. По смрти гћеговог опа Коетанција Клора, он буде постављен од цара Диоклецијана за чазалног ћесара за Шпанију, Галију и Британију. Цар Диоклецијан одрече се царског пријестола, те се поврпти у своју домовину у Дал" мацију, а одма настадоше немпрн у римском пространом царству. Од четири управљача постаде их шест, а међусобне борбе продужаваху се све дотлен, док Константин Великп нпје све своје противнпке побнједио и усредсредио државну власт 324. год. Цар Константин сакупи велику војску, те се најприје пустп у битку, те побједи Максентија у Риму 312. год. Константину, који је био први по достојанству власти, тешк-о је било гледати Римљане у оној стези иод Макеентијем, тта када се кренуо са војском против њега, Константин је у молитви споменуо Бога иетинитога и Спаептеља свијех Исуса Христа. Историја казује, да се је у вријеме војне Константинове са Максеетијем јавило на небу изображење „крста", са натписом: „Овим ћеш побпједити". Цар Константин у три маха удари на непријатељск)' војску и разбивши је, отвори себи пут у Лталију. а Максентпје еа својом војском крене у бјегство, те направи чамце, да пријеђе преко рпјеке Тибра. Конопци, који су чамце Оаојпвали ; потргају се, те се Максентије са

многом својом војском потопи. Ту се извршише оне пророчке ријечи : „Огрезнуше у дубокој водп као олово" (Изл. гл. 15., ст. 10.) Кад је цар Константин свечвно ушао у Рим, пред њега су изашли чланови сената, сви РпмлЈани, жене и дјеца, а на лицу видила им се радост и весеље, те су еви веседо поздравили Константина као избавитеља и добротвора свога Одмах послије побједе над Матссентијем, цар Константин у својој војсци зеведе мјесто пређашњег еребреног орла знак „крста". То је одушевљавало Хритпћане, .којих је било много у његовој војски, те су му много помагвли, да одржи побједу у свакој битци. Цар Константин заповиједи Римљанима, да начине слику његову са знаком спасоносног страдања у руци. Кад Римљани подигоше на сред Рима споменик н слику Константипу, како држп „часнп крст" у десној руци, онда им заповиједи, да. се на дну споменика изреже овај натпис: „Овпм спасоносним знаком, који је истински доказ пеустрашљивости, ]"а сам спасао и ослободио ваш град од тирјана, који га је гњавио и повративши слободу вашем граду, повратио сам сенату и народу пређашњи сјај и вриједност". 1 ) Кар Константин у почетку 313. јгод. изда у Милану у Италији „Едикат" (указ), у ком је стајало, ко год жели, може слободно пријећи у сиасоносну вјеру хришћанску и да се опет поврате Хришћанима сва за вријеме страдања отета имања. Цару Константину била је и то срећа та, што је његов зет Ликиније био у оно врије.че чувени војсковођа, те док је Константин водио војену битку са Максентијеи, на истоку заподјела се битка између Максимина и Дикинија. Максимин уздао се у демоне, који су за њега били боговп, и у оклопнике. Кад се ударише двије војске, Макспмину не поможе божија помоћ, него поможе Ликинију. те он одржи побједу. Ликиније побједио је и Галерија, који је уирављао Валканскпм полуострвом. Није прошло дуго времена, а Константин се узвиси као цар цијеле римске простране ца2 ) Овај натпис био је на латдзсвом језику написзв, а на орпском тако гласЈ!,