Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 22

В.-Х. ИСТОЧНИК

но шљепоћа гријехова не остави ме да иознам теготу њихову, па да одступим од њих, него чиним по цијели дан гријех за гријехом. Очи су ми заслијепиле у гријеху и њима не могу виђети у савјести покајања, нити могу кукати, нн п 1акати, да би довољно учинио болесно срце са добрим исповједањем, како би задобио опроштење . . . Па шта? Ако и нијесам достојан примити достојно св. тајну, но Ти, који си пожелио да пребиваш у кући Митаревој; Ти, који си пролио сузе ради моје несреће; Ти, који си опрао гријехе својом најсветијом крвљу, ти ми дај истинито понижење и тугу срца мога, да измијеним живот; дај ми истинито опро-

штење, да бјежим од свијех искуснијех ловаца. Окрени се мени и ја ћу се повратити Теби. Лијечи ме и излијечићу се. Сачувај ме и бићу сачуван, Окај пред твојим очима несретник, неће више противити се твоме доброчинству. Ова бездна зала позива ону бездну доброте и надам се, да неће бити посрамљено. . . Но, када се замоче и потопе гријехови моји у црвеном мору св. исповједања и и љековитој бањи најчпстије крви Твоје, надам се, да ће сви ^аволи бити побје|>ени, а ја ћу се радовати с Тобом у обећаној рајској земљи . . . Заиста!! Невесиње , на Херцеговини 1895.

Говор у цркви томинској 21. маја 1896.

„/Ин^ Ж1 ДД Н( К^ДЈТТ-Н ^кмиТИГА, токжо ш кркт^ гогподл нјишгш 1НГ^[Л ЈСрити и/иж( .ин"6 /иЈрг р.ипАгА и .13"к .иУр8. а (Гал. 6. гл., 14. ст.) Нобожни народе! Како сваке године, тако ево и ове, дужност ми налаже, да ти се јавим као свештеник и пастир твој, — те да ти проговорим о данашњем светитељу св. цару Константину и о његовој матери светој и благочестивој Јелени. До 1892. године ова наша дрква славила је као свој патрон „Покрижак", који по народном предању спада у први четвртак по Спасову дану, те како }е то чувен , дан у простом српском народу свугд^е, па како у нашим православним књигама нема никаквих извора и значаја о Покришку, него обично по покретном празникЈ „Васкресенија", у први четвртак по Спасову дану, — може се да догоди једне године ]едан светител., а друге године опет други, у који се дан по правилима наше свете православне цркве, могу сваки пол.ски и други послови да обдржавају, и како Покрижак нема никаквог законцтог значења у православној цркви, тијем

сам узроком писао у Сарајево Високопречасној АЕМ. Консисторији, да у будуће мјесто Покришка наша прква слави св. цара Константина и Јелену, јер у цијелом котару Оанског Моста ни једна црква није данашњем светитељу посвећена. Високо пречасна АЕМ. Консисорија својим актом и благословом о.д 18. јуна 1892., бр. 1084, дала је дозволу и благослов, да се Покрижак изостави, а слава црквена да буде св. цар Константин и Јелена, о којима ћу ти светитељима данас говорити, само те молим, да ме пажљиво саслушаш. Три вијека, т. ј. 300 година, незнабожачки цареви, великодостојници и силници гонили су Хришћане. убијали, на ватрама спаљивали, звјеровима дивљим бацали их и у робију одводили, међу којима је био и св. Јован Богослов. Император Трајан заповједио 1е 107. год. посдије Христа, те су св. Игњатију Богоносца довели у амфитеатар, гдје су га дивљи звјерови растргли. Многи свети оци и црквени учитељи у току кроз 300 година погинули су за вјеру