Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 34

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

слике свештеника тога красни су; тако н. пр онај, у ком смо гледали тог нравосланог српског свештеника, како се заузима за потребе народа својега послије проглатпене уставности, па онај у коме смо вићелп, како тражи и налази помоћи удој хришћанској раји српској у Херцеговини, а и онај где са заслужним Нићифором Дучићем отпочиње акцију у сврху, да Босна и Херцеговина дођу до српских Еладика. Отпративши Николајевића у Босну, преставпо нам га је говорник и ту као правог свештеника, и ако је у то доба пред нама већ старац, али га у то гледасмо, како вољно ради и у невољама се довија. Најдуже, као што је и требало, зауставио е говорник пажњу нашу на књижевну страну јрада Николајевића, те нам је изнио потпуну слику о тој радњи. Објективао је потресао ври}едност тог радг, који по природи својој нема данас литерарне вриједности, али је био од неоцјењиве вриједности за оно доба, у ком је Ни колајевић књижевничио и за прилике, у к >јима је он на књижевности српској радио. У Далма цији негдашњој, којој је пјеспик Сундачић пјевао: „Далмацијо, пусгоши словенска, учи Славе како је дријемати и својачност своју његовати", Николајевић и дружина, са којии се око „Далматинског српског Магазина" нашао, буди свијет о српском имену и распаљује љубав спрам српског језика. То је језгра Николајевића књижевног рада, језгра дивна и много вриједна. Ту језгру истакао је говорник у многим цитацијама из саставака Николајевићевих, а врхунац томе била је слика књижевиика, који у „Магазину" за 1848. годину њежно и ватрено проповиједа народу својему о јединству његову. Говорник је у књижевном раду Николајевићеву нашао такође и један огранак, који ће плода доноситп и у најкаснпје вријеме вјечно. Прикучљање старнх писаних споменика из српске прошлостп и об;ављивање истих, то је тј грана. А та је и дебела

ијака, јер дебела је књига „Српски споменици", који су изишли под именом попа Павла КчраноТвртковића, под лажљивим именом свога скупитеља", као што Николајевић на седам година послије тог издања јавно рече, осим тога, доста је таква рада и у „Магазину" и у „Босансгеохерцеговачком источнику". На свршетку говора истакао је говорник сва прпз ања, која је Николајевић за рад свој доживио, а и страдања, која је поднио, па дотакавши се и приговора, геоји су протнв њега подизани, одбранио га је са св. Григоријем из Назијанза, од цриговора, да није живио као што би требало да митрополит живи. Од другог пак приговора, да као митрополит није доста енергично заступао интересе своје цркве и народа својега, није га хтио ни бранити. Питдње то говорош; је устуиио историји са надом, да неумитна исто])ија неће ни у том делу живота и рада Николајевићева наћи ништа, што би се могло нозвати намјерним и свјеспом издајом на рода и цркве. У тој надп, а пред познатим заслугама Ђорђа Николајевића, позвао је присутне, да ускликну: „Слава г Борђу Николајевићу!" На крају је говорник поздрављен са бурно „живио" и примао је честитке с много страна Зз тим је сједнпца закључена и публика се задовољно разишла, да са спрема за бесједу 1 ). х ) Велика и лијепа хвала високоучено.м госи. ректору Вучковићу на раду и труду 7 кога је изволио уложити на то, да живот и рад натега пок. Митроаолита изнеее и цредстави онако, како је то високи покојник у дугом низу својих година вршио. Блаженопочивиш и бивши наш Митрополит Николајевић, радио је цијелог свога вијека, а све на корист и добро нравосл. цркве и српског нмрода. Са велеиздајом не може га нико окривити, а пакосни језици неких занешен>ака 7 не бојећи се Бога ни савјести своје, гријешили су што су му иошљедне дане живота онако безобзирно огорчавали. У Сарајеву се налази једна мала дружина, која осуђује и зле гласове пропоси за поштеним особама, а од тих није био иоштеђен ни пок. Митрополит. Ти људи су без праве хришћанске свијести, људи без посла а међ^тим пуни зависти. Такви су нам само од штетено Фала Богу нема их ни пуних 10 особа. — Како су радили ; онако ће и проћп! —■ Ко зло чини, зло ће га 1 и ностићи !

Р а з н о.

Нову годину честиталису ГБегову Високопрео. свештенству Госп. Митрополиту Николају: све штенство, власти и сви угледннји грађани сарајевски. Мптроп .лит је тада лежао у кревету а мјесто њега примаше честитке Високороднп

госи. Пајо Мандић, умиров. пуковник. брат Н>егова Високопреосвештенства. Богојављенска литија. На св. Вогојављење, о,;служило је свечану службу Вожију у новој сри. правосл. сарајевској цркви 16 свештених