Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 83

истини и мислилац који има најбо.ку намјеру, коју нам кат-када не може ријешити никакав земал.ски учитељ, па да будемо задоволзни, ваља се обраћати Небескоме Учитељу и клицати Му с исалмопијевцом: (х )крми очн л1ои и ј)аз8(И'к(« ч8дка закоиа твоеги)! И то је обраћање исто тако природно, као што се природно обраћамо твариој свјетлости, да јасно распознамо ткарне предмете! Глава I. Природна религија. Ми иалазимо, да је религија ои%а и уједно различита. Тако је још Цицеро прпмијетио, да нема ниједнога народа, којп не би имао религију и да сви без науке имају неко урођено чунстио о божапстну. 1 ) | Исто тако говори и Аристотело. 2 ) То потвр^ује историја познатих народа, а по познатима можемо с правом закључикати о непознатима, тијем прпје, јер се у човјечјој природи не налази само способиост. г.ећ и религијска побуда. Ако само има атеизма, припада необичним појавима, који не опровргавају религијске свеопћиостн Но позкато је, да се религија у човјечјем роду појављује у различитим облицима и то 1.) у размигаљању о божапству налазимо: једнобогатво, многобоштво и скебоштно; 2.) нгто се тиче божанског поштовања и оно је тнкође различпто: вањско — налазимо у разним жртвама и молитнама, унушрашње — у страху или нади, у хладном педању, или у ватреном чувству.

г ) 1п отптт апјтјз Леогит поћопет ппрг88Ј1 јрза паШга. (Ј,иае ез1; ехнт ^епз, аи! ([иос! ^епиз ћитапит, ^иос! поп ћа1>еа<; 81пе ЈосПчиа апћсфа11опет (јиап с1ат с!еогит ? (лс,. с1е паСига с!сотт 1. 1. с. 16.

2 ) Пауте? ау^рмтсо'. т:ер1 &е&у еуоио:ч итоАгуфсу.

Ап8(. с1е сое1о; 1. 2.

Важност ове појаве, која се тиче свега човјечјег рода, заслужује, да се испита почетак религије. 0 почетку религије има различитих мишљења. 1) Било је људи, који су извађали почетак религије из политичарских и свећепичких упутстава, мислећ, да су они пзумјели религију ради своје користи. Неможе се порећи, да су политичари и свегатеници као и филозофи п пјееиици много помогли, те се религија јављагае у различиту облику; али је лудо изводити почетак религије из упутсатка политичарских п свегатеничких, јер је религија старија од политике и свегптенства; религија је служила за основ политици. Тако говори Херен у књизи о политици народа старога скијета: „Из политичке историје јаспо се открива, да религија, кад се успореди с политигеом, има већу важиост особито кад се обратимо њезину почетку. Откуда су могли бити потврђеии и силни закони у грубих народа, који не имађаху појма, да их је неопходно потребито испуњаватп, ако их није потврдила и ојачала религија, по чијем су их упуству поштовали као божје запонпјести." — У патријархалиом Јдобу нпје било свештеника, а жртве су ппаге приносили, по томе излази. да је религије било прије свештеиигеа. Знаменитн пспнтивач природе П1уберт гонорп: „Летпмични поглед погсазује, да астрономија и богослужење у староме свијету не бијаху средства, да се дође до ције 1>и, већ сиештеао вјежбање' 8 ) Кад релпгпја не бп пмала свој осиов у самој човјечјој прпродп, пе бп се могло схватити, как ) су је моглп пзмпслити свештснпци 3 ) 8с1ш1)ег1;: Кас118е1(:е с1ег ИаШг р. Г)4.