Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 132

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

добро. ако њихова горка жалба : Ко ће нас прехранити? дубоко троне у твоје срце; — чим ћеш себи тада олакшати улаз у земљу вјечног мира, ко ће извидати твоје и њихово крваво срце ? — Једино и само радосна вјера: да свугдје има добрих људи, који неће допустити, да дјеца његова пропану и да никад ништа од њих не буде. Да, љубазни моји, вјера је у човјешсву мајдрагоцјеније добро човјеково. — С радошћу је пригрмио, она ће нас благословити у свима одношајима живота. Јер она је кадра и б) круг наше љубави прошнрити. Подајте једном човјеку све, што његово срце пожели, обаспите га богатством, подигните га на највећи степен части и славе, наоружајте га духом који све обухваћа. подајте му неограничену моћ и снагу, али ако његово срце није испуњено љубављу, или ако је начинио око себе круг, у који ништа не пушта до само своје достојанствене „Ја", своје најближе сроднике, своје земљаке и јединомишљенике, о, како је сажалења достојан оиај створ божији!И ми се можемо таквим сажалења достојним стварима назвати, докле год нас везују ропски ланци убитачних предрасуда; док ее год носимо

на крилима таквог убјеђења, да се богатство, племенито мишљење, доброта срца и човјеттво везује за сталеж, народ и вјерско мишљење све дотле је наше срце закључано, и љубав је према човјештву за нас ријеч без смисла. Но ако вјерујемо, да су она добра, заједничка добра свију људи, тада се проширује круг наше љубави. Шта бива већи и проширенији тај круг љубави, то се више пење наша срећа, и најсрећнији је онај међу нама, који цио свијет као домовину, а све људе као своју браћу сматра. Његов је цио свијет и слободан је као и само божанство, слободан с вјером: да свугдје има добрих људи. Ако нам је та вјера света и драга, нико нам је неможе одузети; ми ће мо ићи само за тим, да будемо вазда чврсти у њој. — Па ако то тако буде, о, онда ће мо цијело човјештво с искреном врућом л>убављу обгрлити, и гдје год сз сретемо с племенитим човјеком, не ће мо га панајприје питати: „Ко си?" „Које си вјере:" „Одакле си?" него ће мо му пружити руку, привући га себи с пуно човјештва и притиснути га с љубављу на груди своје и довикнути муо „Ти си човјек, у комс говори глас божији ка у нама, ти си наш брат."

0 црквеним оцима.

По патрологији Филарета, архиепископа Блажени Фотије. патријарх цариградски. а) Блажени*Фотије за цара Михаила. Фотије патријарх цариградски, велики је пастир и просвијећени учитељ православне цркве. Он бијаше унук св. патријарха Танасија, рођак царске куће 1 ), син мученмка за православије, па и сам исповједник за иконоборске јереси 3 ). Фотије је био необично даровит, те је свршио науке са жарком л>убављу и нзредним успјехом; учио је филологију, филозофију, право, медидину, историју, али не еамо да није заборавио св. вјере, него ју је држао над евиме. Он писаше: „Наше су илемените музе толпко веће од јелинских,

х ) Веле, ла се брат Фотијев оженио сестром царице Теодоре. 2 ) Ејл81. РћоШ 113. „Јеретички сабор, скуп иконобораца одавно нас проклеше, на ие само нас, већ и оца и дједа нашег (г. ј. св. Тарас. ; патр.) ; исновједнике Христове украс архијерејски.

черниговскога и њежинскога С. Д., б. колико је витешки дух над ропским животом и истина над дажи." Млади нашљедник престола Михаило и будући просвјетилац словенски св. Кирило слушаху његова нредавања. На двору је био протопатарпје (начелник гардијски) и први државни савјетник у сенату 3 ). Као велики политичар п дппломата преговарао је у царево име с калифом у Асирији 4 ), па и ако му је свјетски жпвот био тако сјајан, баш тада није се тиме гордио, јер је од младости желио, да се поевети калуђерскоме животу, како би био достојан спн исповједника родитеља. У новембру 857 г. изненада наступи промјена — ћесар Варда збаци с катедре патријарха Игњатија, који га је окривпо 3 ) Јован ђакон у животу св. ЈосиФа: ТУјс; 0"1)ХЛ л /]Т01) гтбчрг/ауе, хо прбтероч Етисргрбјл ечо<;. Ас4. а 5 АрпНб. р. 1., 39. 4 ) [јредговор или иисмо Тараеи^у о оиолиотеци, за аегова досланства Асирцима.