Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр, 138

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

препрјеке и тешкоће он у стању савладати: то нам казује жетва, коју он с нотпуним правом може посматрати као дјело својих руку. Јер што поједином не испане за руком, то пође за руком раду и труду већине; за то им служе на измјену љихова увиђавиости и снаге; то они подузимају и извршују заједнички; то их подстрекава, да осјете, како је неопходна потреба да буду међу собом чврсто спојени и да живе у добро уређеном другатву. Не, човјек ради неправо, кад се тужи на своју слабост, кад држи, да га је природа оштетила, кад презире пољске животиње у часовима зле воље; он радп неправедно, кад не познаје своја преимућства и кад се преко н>их не сјећа да је у високој части; он ради неправедно, кад заборавља, да га је Бог за то позвао, да влада над земљом. Могу бити његове способности ограничене и познавања његова врло непотпуна; може он као чулно биће стојати под свеопћим строго заповједним законима тока у свијету, који не трпе никаква противљења; може он у погледу својег тијела бити исте судбе са свима другим становницима земље; но ипак он је постављен за господара и с потребним способностима наоружан, да потврди своје господарство. Радуј се дакле, довикује нам празник жетве, радуј се, што ти је допуштено бити образом и подобијем Божијим и заступником, и што тако великог, тако очевидног, тако одлучног утјецаја имаш на лице и плодност тла земаљског; радуј се, што се можеш сам бринутп о своме хранењу и уздржавању, што си кадар себи и својој браћи толике угодности живота прибавити, што се љубазно бринеш о толиким корисним животињама, и на тај се начин сматраш заслужним за све! И та радост не може друкчије бити, него добротворна и може нас појачати у испуњавању наших дужности; она је кадра и мора подупријети наше задовољство и подстаћи нас на задовољство и захвалност према Богу, на побожно, њему одано мишљење. IV. Гдје човјека силе издају, те није кадар ништа да учини, ту дјелује виша, нама невидљива рука; а то је новц разлог, зашто ми имамо светковати празник жетве као дан радости; то је четврто празник провиђења, и он нас подсјећа на свемогуће управљање, које нам спаса доноси.

Јер додуше успјех жетве зависи само честпмице од људи, а нарочито од околности и услова, над којим је кадар само Бог заповиједати. Он је господар природе и дакле слободни, неограничени раздавалац својих дарова; он је господар земље и одређује мјеру њезине плодности; он је господар, који пзобиље и оскудицу шаље и благослове своје час повисује, час смањује. Томе није потребно навађати никаква даљег доказа; то су очевидне, посведневним искуством потврђење истине; то су појаве, на које вас ваља само с неколико ријечи опоменути. Ми сијемо и садимо у нади, да ће узвишени створитељ свих ствари и добри старатељ свијех бића предати (накучити) берићета, у очекивању, да ће свако доба године потпомоћи дјела наших руку и унаприједпти га, у освједочењу, да род и труд наш не остаје без награде; и ми видимо то своје надање у опће вазда испуњено; ми видимо то своје очекивање ако ћемо баш на то вазда на ново потврђено ; ми у том свом освједочењу по правилу нигда нијесмо преварени, будући да случајеви, гд је се на ино не може, несумњиво припадају к риједким изузетцима. Има дакле очевидно нека виша моћ, која у тајности оно чини и извршује, што ми нијесмо у стању учинити; моћ, која снаге наше безмјерно превазилази и мудро и љубазно води бригу о нама. Ми је називљемо провиђењем, ту вишу моћ и приписујемо му с правом управљање својих судаба и налазимо га у свим догађајима и промјенама свога живота. Ми опажамо његов благословени утјецај и то нарочито у дјелу жетве, које велегласно навјешћава славу његову. Н>ему нека се принесе хвала од свију нас за очевидно сабране плодове, за различите залихе, које нас заштићавају од оскудице; и љему захвалимо на свему, што нас може усрећити, на свему, што нае је кадро успокојити, на свему, што ће нас моћи осигурати у садашњости и будућности. Оно помаже п спасава, гдје је помоћ људска премалена за то и гдје је за то исчезнуо еваки изглед. Оно нас упућује на срества и путеве, како ћемо се свега кратковидог смртног ослободити и доспјети у вјечна насеља. Оно се преувеличава својим приуготовљавањима и овдје, гдје нам изгледа да гледамо само самовољу људских страсти или игру случаја. Благо дакле ономе, који своју дужност испуњава а утјешно