Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 146

Б.-Х .ИСТОЧНИК

Св. 4

свештеницима: „Коме ви опростите на земЉи, | биће му опроштено и на небу!„ Будете ли тако чинилн и по овим мојим ријечима се владали док сте на земљи, онда ће вам све на добро ићи и међу вама ће бити Божији благослов и лијепа слога. А кад помрете, доћи ћете у царство Бозкије, гдје Исус Христос царује, јер он увијек сједи с десне стране Бога оца и призива себи оне, који су на земљп добри били. — Хрнстос се јави! Амин. Вршани , 6. јануара 1891. III. На Тодорову суботу. Рштчеаииви ХришЖани! „Данас хоћу, да ваМ Е «аа4ем што-год о посту. Кад постиш Намазки главу своју и лице своје уми." (Мат. 6. 17.). Ово суријечи Господа нашега Исуса Христа. које је изговорио својим ученицима, а преко њих свима онима, који су до сада у Изега вјеровали, вјерују и који ће вјеровати ! ГГа штаје Хрпстос хотијо с тијем ријечима? Знам, да вн сада мислите у евојим срцима: „Од куда ћемо Ми знати, ако нам ти не кажеш?" Ја ћу вам казати, али ас зато молим: I. да ви, који сте ту, мене мало носЛуШате, јер: ко слуша. тај чује, а ко чује, тај и зна, што му је говорено; II. кидим, Да вас цмаде прилично у овом св. храму, али би јот боље било да вас је и ваше, а и мени би управо срце играло, па за то поздравите и друге, који нијесу данас дошли да други пут дођу, па ћете још више чути ; III. да вам кажем, да су ово дани, када треба да еваки дође у цркву, па да се помоли Господу Богу, нека му опрости гријехове и да му даде добро. Па чујте! Ово није пост. да не једемо еамо мрсна јела, него је пост и за то, да мало мучимо тијело своје! Да добро у ^уши својој промислимо, да ли смо кога увриједили? Иа ако смо, да га замолимо, да нам то опрости! Да се између себе не свађамо, не крадемо, нити, да лажемо јадан на другага! Да не пијанчимо и

не веселиМо ее, као уз просте да не! Да гладнога нахранимо, жеднога напојимо, странца у дом уведемо нека се огрије и преноћи; који је болеетан, да га посјетимо; који је на путу, да се за њега Богу помолимо, нека му Бог да, да се опет кући здраво поврати! За тијем, кад ПОСФиМо, не треба да се хвалимо, да ли постимо, него да смо у душн весели, као да и не постимо; јер Вог отаЦ, кад видиј да ми постиМО, а опет смо у души весели, —■ даће нам награду у здрављу и напретку, па ће свако видјети благодат Божију. Он знаде све, што ми мислимо. Даклен даће нам здравље, а „од здравља н^еМа бољега богаства", вели српСка пословица. Сам Господ Бог установио је пост, чим је створио овај свијет, па је рекао : „И ово нека вам буде вјечна уредба: десетн дан седмога мјесеца (12., Ш.) мучите душе евоје, и не радите никаквога посла, ни домородац, ни дошљак, који се бави међу вама. Јер у тај дан бива очпшћење за вае, да се очистите, и бићете оЧишћени од свијех Гријехова својих пред Господом" (Мојс. И. 30., 10.; Ш. 16., 29-31). Кад је даклен то вјечна Божија уредба онда —- ако хоћеМо, да будемо прави синови Божији — треба и да испуњавамо ту Нзегову вјечну и св. уредбу. Јер, гдје се слушају Божије уредбе, ту и јесте срећа и напредак, а гдје се не слушају, ту опет долази зло и гореЕто тако је наредио Бог, да се пости, а св. мати црква исто нарећује и још нам каже: да се овога поста једе само хљеб, со и вариво без зачина мрснога, а пије вода и некад по једна чаша вина. Ко пости по прописима цркве, а са пнта њем свога духовнога оца — свештеника —, тај је прави син Божији и правп Хришћанин. јер се влада по вјечној уредби Божијој и црквеној. А сад вам желИм, да у здрављу, љубави и хришћанској побожности проведете овај св. пост, те да сретно дочекате п Христово Всскресење. Амин. Драгаљевцу, на Тодорову суботу 1891, (рвршиће се.)