Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 155

а остале ио 2. Цијело дјело, док се потпуно до1-отови, износиће 8—10.000 страна. Свака ријеч протумачена је тако, да само за једну ријеч „Вог" има 8 страна — давле читава студија. Пошто је то дјело савршено, ни један завог ни једна књижица, па ни филолози, повјесничари и народословци неби требали да буду без њега. „Ријечник" се штампа у 2000 примјерака. Скупљени граматични и полемични списи Вука СтеФ. Караџи^а. књига III., св. II., стр. XI. и 257—494 с таблицом снимака. Цијена 2 динара. — Књнга I. и II, Вукових списа продаје се у свима књижарама у Србији по 3 динара у меком повезу, а Сриски ријечник истумачен српскпм и латинским ршечима (од а до з) за 450 динара. „Срби приповједачи". Тако ће се звати библиотека за нар јд , коју издаје Никола Марковић-Ердељан у Баваништу. Оваког мјесеца изаћи ће по једна свеска, која ће обухватати до 100 страна и стајеће за претплатнике само 17 НЧ., дочим за непретплатнике свака свеска стаће 30 новч. У свакој такој кљижици садржаваће се рад једног или више радова српских угледних приповједача. Приповијетка ће се и награђпватн,

ј рр та бпблиотека већ досад има 1900 претплатника. Осми годишњи извјештај учитељске и с њом спојене I. нар, осн. дјечечке школе као вјежбаоници у Сарајеву 1896./96. У III. годишту те године било је 24 приправншса, у II. 32, а у III. 44. У I. нар. осн. школи у IV. разр. 48, у III. 49, у II. 64, а у I. 60 ученика. У спојеном III. и IV. разр. 33 ученика (т. ј. у III. 20, а у II. 13). ИзвЈештај о стању и радњи српског нарпрозоришта у Н. Саду за пошљедних 14 година. У почетку су означени легати и дарови, којеје позоришна управа добила за 15 година, што у свему показује своту од 21.078 фор. 09 новч. Данашња позоришна дружина броји 15 мушкихи 14 жен. ских чланова. Плата глумачка пзноси данас суму од 20.900 фор. На потребе позоришта троши се 29.350 фор. За 15 година дружина је заслужила 362.932 фор. 27 новч., а потрошила 361.587 фор. 78 новч. Сувишак је 1344 фор. 49 новч. ПрИКО!/1(1К[НТ1 пропок^дник-к, њпогтрокинно рМИГИ03Н0-Нј)<ШТЕЖ0 (ПИ1ДНН1, И 3<1/13И КС&КИ ОЈК^.ИЋ 10.ГНИ И Лкг&тг. ГоДИШНА Ц"6н»1 : ЗЛ Бт1,|Г<1ј|ИА жкд 3, З^ [ТрлшТКО 3.60 /НКИ. Р ( Д^НТОр-НЗА^ТЕ/Ј^К : П. С. ДоЕроплоднии. С и.иококђ (Бугарска).

Читуле.

Алекса Попови^, парох и нротопрезвитер сребреннчки рођен је у Сребреници 8. новембра 1849. год. од родитеља Стеве и Јоке Поповић, који, прем да су се налазилн онда у малој вароши Сребреници,ипак су се бавили впше земљодјелским, послом. Као исваки старији, доброжелећи млађем тако и његов — с очине стране — ђед жудио је да доведе и научи до реда свештеничког, у чем је жеља му и испунида се. Особито, у оно вријеме је необично било, кад не бн у свештеничкој породици млађи од старијег прихватпо свештенство у нашљеђе. З г чио је 4 разреда основне школе по псалтиру п часловцу и то нешто у Сребреници, а нешто у Тријегањици, среза рачанског, округа ужичког, у Србији. Након тога опет је пристојао уз старије свештенике, те бн по нешто искусио науке и праксе. Дакле како је већ то обичај

прије био, наображен је и спремљен био по старој гаколској наобразби. У дјечачком његовом добу, дат је био на на терзијски занат, који је био изврсно изучио. Иза тога кратко вријеме бавио се трговином, јер су родитељи, ђед и други старији настојали са свију страна да бн супио у свештенички чин. Како су му ђед поп Јосиф и родитељи оскудјевали материјално, то је њихова намјера, а великим напором и тешкоћама шила, јер зна се каква је прије уцјена била за „благодат". Да би то могао добити, позван је био у Сарајево, за три мјесеца, да би се као приправник нрипремио за свештенички чнн, што га је много материјалне жртве стало и опет не рукоположи се, него након 1 год. и по. Приликом каноничне визитације покојиог митрополита Дионисија Илијевића, буде од исотг