Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

В.-Х. источвик

Стр. 191

Савић, Светозар Топаловић, Марко Остојић до 1883. кад је ова школа изгорела, а мјесто ље подигне народ 1883. народну (комуналну) школу. Цркву „Драгаљевачку" служилп су ови свештениди : | Радован Мазаловић забрђсгси ; ј Петар Крстић чађавички; | Томо Максимовић заголски ; -ј- Василије Боповић, коренитски ; -ј- Гајо Бандић коренитски ; |Стево Поповић коренитскп ; -ј- Иван Кудузовић вршанско-буковички ; | Никола Шабанић мртвићки ; ј Никола Поповић мртвићки ; ј Стојан Поповић забрђски ; ■(■ Ристо Шабанић мртвићки; у Мијајло Шабанпћ угље вићки; ј Цвијетин Илић забрђски; ј Ристо Јанковић драгаљевићки — србијанац богослов ; ј Панто Арсеновпћ угљевићки; у (Јтеван Рад. Погтовић-Мазаловић прото, богословије београдске, чађавички; •)■ Јово П. Крстић (-|- 1890.) чађавићки; ј Радован Лакић вршански; ј Стево Тривковић чађавички; -ј- Лазар Кандић коренитски; ј- Цвијетин Кандић кореиитски; -ј- Цнијетин Мићић (погинуо 187(>) вршански; | Глиша

Вас. Поповић коренитски; ј- ]5ићан Петковпћ забрђски; -ј- Перо Војанић забрђски : -ј- Ђорђија Бакајлић забрђски; ј Стојан Поповић пушковачки; -ј- Драго Стевановић пушковачки, ј Тоока Крстић, београдски богослов, вршански ; ј Стево Петковић чађавички ; а пошље прото брчански ; ј Ђоко Поповић чаћавички ; •(■ Јово Протић-Поповић-Мазаловић (ј 1889.) вршански; Павле По повпћ, ученик попа Ђоке — сада иарох у Возућој код Маглаја и Ђорђе Петковић балатунски. Осим горе наведених свештеника, било је још из ове црквене општине више свршених богослова биоградских. од којих су многи као учитељи помрли, а други остали у Србији. Године 1862. било је код цркве „Драгаљевачке" осамнајест свештеника, 187(5. 4; 1891. 7, а од 16. марта 1»96. 10, од којих еу 4 рељевска богослова. У Дрогамвцу, на свијетли понедјељак 1896. П. Н. Новљанин.

Владалачки спомепици у народпој нричи ио Брдима.

I. Краљ Немања имао је кршгено име (.теван, па кад се закраљио рекао је својим војводама : фала ви господо који ми помогосте те постадох Краљ, не мањи ни од једног Краља у свијету. И отада га прозову немањом, а његови потомПи Неманићи. II. цар ЈИћеиан Немањић, у Призрену, био је први цар српски он је освојио скоро сву Вугарску, па и Грчку земљу, па би и Цариград освојио, да је више поживио. Цар Шћепан (Душан), није имао Царпграда ђе би стајао, па пође пос.ред царевине тражити мјесто ђе би Цариград саградио, и дође у Цризрен, ту му се допало мјесто, и ту заноћи, и усни му се: ђе расте лоза и смоква, ту гради Цариград Сјутри дан каже сан господи својој и пође шњом да разгледа мјесто, п идући куда и првог дана, рече цар: јуче мП се у овом простору призрела и смоква и лоза. Тако они нађу обоје, и ту саграде Цариград, кога назову по цареву призрењу Призрен. У њему ће опет да стоји сриски цар, кад с Турчина круна опет дође на србина. Бог је реко

I Турчину 300 година да царује, а што је сада | више од 300 гвдина то је преко божје, зато што I се Срби не могу сложитн. Ш. Свети Сава Неманић, био је владика и највећи српски духовник; прозирао је светим духом, и све је ходио по народу, те учпо бож јем путу, и благосиљао људе и домове. Његов благослов и клетва и до данас траје, IV Цар Лазар није Неманић, но јест [кегова жена Милица од Неманића. К.чд се зацарио овако му је круна допала: Скугшо се сабор велике госиоде, па је ту и Неманића било који су се круни надали, али је народ желио да Лазар буде цар, е је добар, правичан и јунак био; за то бацаше круну навигпе, молећи Бога да учини, ди круна пане на онога, који је мио и Богу и народу. И тако је 3 пута пала на Лазара, на његову главу, и он поста цар. Пошто је погинуо у Косову сд Турака, цосветио се, н његов је ћивот у Раваници. (у Сријему) V. Високи Стеван Лазаревић, био је лијеп, и висок ко копље и за то га прозвали Високи,