Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 169

које у име необходиностп сазнавајућег одношаја к дјелу вјере лојединог вјерујућег индивидума потребоваху од њега условља односно тога сазнању личнога образовања и појма своје вјере. Народно је образовање велика моћ протестанству, које гледа на школу истоветно као и на светињу, као и на олтар, као на „ тгредверје светиилпшта". Отуда на први поглед историје протостанства, свеза цркве са школом тадај бјеше много сурова нежели у области католичтва; протестантски пастир по својој идеји, по учењу о свештенству протестантском догматички, нпје толико сакраменталист, колико је учитељ, који у учитељству гледа најважнију своју превласт т. ј. обвезаност нежели у служби мисе. Први вјесници реформације у народноме образовању хтједоше виђети веће средство успјешне борбе у народној миси с папскијем заблудама, те и Лутер у својој извјесној п ш>сланицг1 члановима градских уирављача заведење и школа " 1522 год., премда напада на школе'^манастирске. опет слика нови тип школа са старим религиозно-црквеним атрибутима ; х ) Меланстон с тим » ргасерГог ^егтатае*, називље школе »ој^гстае* (лабораторијунима) св. Духа, приговарајући младим умовима служеЛ им. на службу самима себи а ; саставио је пројехт нормалне шволе (8сћи1огс1ип^), у коме се она појављује у потпуноме сагласију са црквом : зачасно мјесто односеће се религиознијем предметима би изучавање библије, молитве Господње и 10 заповиједи 2 ). Подобности Меланхонове провлаче се кроз сво XVI. стољеће; у њима се јавља нормалннм учитељима духовенство — иастор и кистер; окружним назорницима шксла јављаху се свештеници с правом контролисања надучитељима, њнховог им опредјелења и премјештаја. Такови су н. пр. Зсћи1огс1пип^ — и померанске, саксонске, љубенске и т. д 3 ). Протестантска школа имађаше мноштво моћнијех раденика, којима сумњагае саопштити сталност њезине организације. Имена Неандера, Букенгагена. Троцепдорфа, Штурма, Волфа и т. д. украшавају странице њемачке школе. Они бијаху побожнп људи, бијаху са свом душом предани Ј ] Види цит. Паумер стр. 171—196. ' 2 ) М. Рћ. Ме1апсћ*оа1 Еуап^ећ К1гсћеп—бсћиЈопГип^ 15*28, ћегаи&в. К, Уећег, 1544. Слич. Раумера стр. 232. з) рерре Сезсћ. 9. УоЈкзсЈш^зуебеп« Ц. 12?—127.

идејама протестангизма; добивши већу част богословскога образовања, они виђеше у потпуној просвјети услугу религиознијем интересима. Школски закон, састављен н. п, Тротцендорфом за голгберску школу, казу]е у својој првој главп рада коначну задаћу школд у благочестију, усљед чега тај закок вели: п страх је божији почешак премудрости "*). У течају 16—17 вјека простираше се ред тијех „школскпх закона, који излажаху из руку педагога, који сачињавају интергрирпу част закона црквених; правитељствена црквена мјеста н. п. Конзисторије бијаху административним центрима односно школе. Ц<'н тором и главом учења окружног бјеше суперинтендент и школски закони, н. пр. наунски, хамбуршки, виртембершки тачно означуј /ћн га началничким правима и обвезама по одношају окружних школа; 5 ) под његовим руководством учитељске обвезе ношаху на себи пастори, а чак и нижи људи у служби цркве, ђаци (кистери), стражари и звонари. Свјетовне власти и ако изјављиваху своју бригу о шгеолама, ипак то чињаху искључиво у интересу цркве, фракцијом, којом они мишљаху о школама, -ге држаху испите, руковаху са учитељима, н. пр. Хесендармштадски школски закон појединога би учитеља награђивао као од Љео1о<Јиз а првога би са свим подчињавао последњем 6 ). Усљед пламена мноштвом догматичких^спорова у протес.тантству, у вријеме крајњега развића протестантке ортодоксије у 17 вјеку, духовенство се особно строго односило символичким тачностимаи упражњавало обозривост односно правовјернпх учитеља и ученика; љубески црквени закон подозриве учитеље у јереси прогонио би их из града, а магденбурски забрањпвао их је примати у учитељство, који се неби са клетвом обвезао држати се аузбурскога исповједања. То опћенито угађање школа са нскључивим религнозним елементом и надвладајућим административним значењем духовенетва сачињава типичну осо5ноет германске школе 16—17 вјека; оно не бјеше продухтом случајнога заузећа духовенства у своје рук) узети школско дјело, већ бјеше средством самога свога протестантскога карактера, које је сталпо све таково 4 ) Раумер Ист. васпигања и ич. вјере. 5 ) Циг рерре II, 2. 6 ) 8*гаск. Оезсћ. 9 Уо1квсћи1. стр. 118 —119.