Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 168

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. б

софистичким погледима на њу многих из броја тако званих образованих људи. ж) НавешЛивање јевап^елске истине онишх , који не могу ирисустовати ири оиштем богослужењу: одвише старим и

слабим људима, који не могу да иду, богаљима, болнима и физички слабима људима, које ииак не треба остављати без утехе религије и настављања у вери и животу хришћанском. Ље се.)

Црква и школа, Историјско предавање европејскијех идеја у питању одјелења школе од цркве. Од Јована Шарића, пароха церањског у Далмацијн. (Наставак.) У XII. стољећу у Елропи, појави се миеао |

отргнути се од ТЈескоое, ко ]а тада окиваше науку " из области богословља, што даде повода да се образују друге наук.е с правом на самосталност суштаствовања, усљед чега поникоше универзитети, са ваменијем изучавањем теолопуе, од куда видимо да се појављују реалне науке и класична древност, због шта видимо да се такове науке појављују најприје код Талијана, па онда код Францеза и Нземаца; нови предмети образоваше нови научни дух, риједко одвајајући се од схоластичке филозофије, створене теолозима; представници тијех стожернијех наука образоваше шестар научењака, налазећијех научни интерес савршено другоме извору, не жели које показиваше богословље; у Салерму заснова се школа медицинска, у Болоњи јуриздиктичка ; у Паризу богословска; к тима првоначелним факултетима присаЈ 'едчнише се друге и с тим образоваше начело универзитскоме строју наука ; а ) из руку ученијех, изашавшијех из тијех универзитета, стадоше се јављати нови ученици, који ее далеко не однашаху к ученицима старчјех теологијскијех ауктора; директорн црквенијех школа улагаху сву снагу, да би у школама одржали старе учбенике, а аукторе новијех учбеника премјештати из града у град; н. п. Буша, Цезарија и т. д. пресједаваху томе једини домениканци. Раздјеливши се у два логора научењачка, стадоше се звати различито: први се зваху теолозима и радницима, други пјесницима и јуристима 3 ). Но 1 ) Х)и—[>оп];шо'. ]п84 Iт;V. Рапз, 1665—79 ЛИегтап ВапНа4е8 8а1егпИ,ае есћоЈае, 1790. 2 ) Паумер, Ист восц. и учен. стр. 146.

притоме наравственоме подЈелењу, цркваЈеипак очувала јуриздиктичко владичанство, коЈ *е у принципу није се одрицало: папа даваше булу о уређењу универзитета. у којој би се обично јављало, да он такове уређује ради славе божије и користи цркве, односно чега, ријешавало би се давати научне степене, и утврђавао би се канцелијер, а то обично један из већнх представника цркве. Та иста права црква је простирала и на наше школе: була папе Бонифација IX. под приЈ 'етњом одлучвња од цркве, забрањиваше буди коЈ 'е било весге1;ае е1; ДпзоШае — тајне и необичне школе, т. ј. прикривене од конгроле цркве. Примјетићемо томе, да се мећу научењацима духовенства и научењацима свјетовничкијем сачувало унутрашње јединство : последње у својим научним испитивањма стајаше на строго богословској тачци гледишта на начин, да се наука сматраше наиме као, „апсШа Шео1о<Ј1ае", усљед чега не бјеше повода буди којим било несугласицама међу црквом и школом. Реформација XVI. вјека промјенила је и сами појам о цркви како догматичкој, тако и каноничкој, на мјесто аукторитета јерархијскога са њенијем правилама, јављаху Сс права вјерујуће лнчности као аутономи човјечкога дјела цркве; из сазнања цркве саме собом сазнале су се функције обштественога живота, прогутаног монополом средње вјековне катодичке цркве. Но народно образовање, при везаво у католиштву са црквом меканички, у протестанскоме свиј ету, већма се равнало унутарно, органском свезом сапротестанскомцрквом. Народне школе могу се назвати кћерима протестанства.