Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

В .-Х. источник

Стр. 233

кад потроши и оно новаца што је за млађег еина добио, онда почеше од глади умирати. Кад виђе стлрији син, да Не од глади умријети, рече оду да и њега прода, а отац га прода. Сад је овај човјек са асеном вГеки вакат опет могао преживљети, али кад неста новаца, најпотље и жену прода, па са оно мало новаца отури се у свпјет. Дуго и дуго потуцо се од немила до недрага овај човјек заслужујући себи корицу љеба. У сваки је посо улазио, али је слаба хајира виђо. Најпотље, најми се у једног сељака да му чува овце. Једног дана тако чувајући овце, дође му св. Гаво, па му рече: „Е, добар човјече, хоћеш ли право рећи, што ћу те нешто питати?" а човјек му одговори да хоће. Тада му св. Саво рече: „Или је боље имати под старост, или под младост?" На то човјек одма одговори: „Боље је имати под старост него под младост," па исприча свецу све своје житије. Онда му св. Саво рече: „Видиш^ ја сам ти казивао, да је бол^е имати под старост него под младост, а ти ми нијеси вјеровао, па си сад и ти сам најбоље впдио." Тада му рече светитељ да иде на старо своје огњиште. Он се одма упути и дође својој старој кући, у којој затече жену и своја два продана сина и сав мал што га је још прије имао. Тако ти овај човјек — напатив се у младости са женом и ђецом, истом је лијепо живио у старости, па, ако су живи и сад им је добро. Нрибиљежио од Ристе Цабе кнеза из Тои лика (опћина горњи Бутмир). Св. Саво као просјак и чудотворац. Једном пође св. Саво по свијету као просјак. Хаљине су му биле у иллду закрпа, а у руци је носио штап. Ко гоћ га је видио, сажалио се на њега и по што гоћ би му удијелио. На конак (преноћиште) неби га нико стио пустити, јер је одвећ изгледо на фукарску. Једноћ о Спасовудне,.кад се овце стрижу, упути ее св. Саво у прошевину и дође у једну кућу у којој су била три брата, а четкрти брат, нмјмлађи, био је одијељен од љих и живио у веиикоЈ фукараштињи. Св. Саво замоли ту тројицу браће да га пусте на конак, али му они оштро одговоре: „Не дајемс ми конак таким просЈацима, него иди нашем најмлађем брату, који је просјак ко и ти,

он ће те пустити да можеш преноћити код њега." Кад виђе св. Саво да туди неможе никако преноћити, онда он замоли ту тројицу браће да му што гођ вуне удијеле. Браћа му недадоше вуне, него пострижевине што није могла ни у што пристати. Св. Саво узме пострижевину, па се упути кући оног најмлађег им брата фукараша. Кад дође на врата: куц, куц, а домачица изађе и пуети просијака унутра. Св. Саво упита домачицу, би ли могао код њих преноћити, а домаћица му реће да може и изнесе пред њега вечеру, а Св. Саво рече јој: „Фала ти валах, ја не могу сад ништа јести, него ћемо нрићекати док ти дође и домаћин, па ћемо сви заједно јести оно. што с домаћином дође." Кад то св. Саво изговори жена се богме врло забрину, па га поче питати, а шта ће то домаћин донијети? Св. Саво рече јој : Штаје твој домаћин јутрос од куће понио?" Жена му рече: „Није вала ништа понио, осим што је малог синчића собом повео." На то ће јој св. Саво: „ А, таман ћемо њега вечерас заклати, па ћемо га испећи и печена јести!" Кад то св. Саво изговори, жена се поче крстити и лијевом и десном руком, па, мислећи да је манит, поче га изгонити из куће напоље, али просјак емјеста и не миче. Кад се већ било подобро смркло, ето ти и домаћина са синчићом из поља. Жена га почека плачући на вратима, па му каже како је упустила у кућу једног просјака и како просјак оће да им синчића закоље, испече, па да га тако испечена сви поједу. Кад то домаћин чу, сав се од чуда скамени } а дијете удари у врисак и помагњавину. Све троје улзегоше унутра ђе је просјак сједијо, а домаћин назове Бога просјаку. Просјак устане са мјеста, и прими име Божије. Тада домаћин рече жени да понесе вечеру. Жена иостави софру и донесе што је Бог дао, а кућа донијела, па почеше нудити просјака да вечера, али св. Оаво рече: „Од тога јела нећемо ни једно окусити, него дај, да малога закољемо, испечемо, паћемо га испечена сви иојести!" Жена, ко жена, удари опет у врисак, па дијете зграби да шњиме побјегне, али јој домачин рече: „Баш ћемо послушати овог божјег намјерника; може бити божја је воља да тако буде." Жена гсад виђе да није друге и сама нонуети, а св. Саио узевши нож, замахну и оси. јече главу дјетету!