Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 399

штенства Господина Николе Мандића Митрополита Дабро-Босанског и преиоручујеио је заштити Свевишњега са топлом молитвом: да — као што ће она Сити далеко углецнија од старе — тако и живот школе и народа нашег нека буде сјајнији, срећнији и угледнији од досадањега. Положен је пак овај темеллпт камен за срећне владе Шеговог Царског и Кра.љевског Величанства Дара и Краља Франца Јосифа Првог ; кад бијаше на врховној уирави Босне и Херцеговине заједиички министар финанција ТБегопа 11реузви]неност Венијамин пл. Калај; иоглавица наше земаљске владе ЈБегова преузвишеност заповиједајући ђенерал Јован барон Апел; његов гра^ански доглавник Шегова Преузвишеност Хуго барон Кучера; када управ.-Баше Српском црквом и школом у овој Митрополији РБегово Високопреосвешгенство Г. Никола Мандић Митрополит; када бијаше на управи ове српско-православне црквене школске општине Петро Т. Петровић, владин повјереник за вођење послова ове општине, са поузданицима; Ристом Ђ. Бесаровићем, Јефтаном Деспићеи и Јовом Митрићевићем, када бијаше градоначелник Љубушак Мехмедбег Капетановић; када бијаху свештеници у овој општини пречасна господа: Лука Чупић, Јово г Бокић и Лзубо Николић; а учитељице: Зорка Ћурчић, Мара Јакгтшћ, Стеванија Борчић, Лала Јакшнћ, Милка Дракулић, Вјера Милашиновић, — и учитељи Лука Чупић, катихета, Стево Калуђерчић, Коста Травањ, Стево Марковић, Марко Пушкар, Никола Вуковић и Стево Томковић. Изведење ове градње повјерено бјеше надзору велеможног господина гра^евинског надсавјетника Јована Келнера, а сама градња господину предузетнику (неимару) Волгемуту и Јунгвирту. Нека милостиви Бог благослови ово дјело руку човјечијих! У Сарајеву, 22. септембра (4. октобра) 1897. (Слиједе потписи.)

Р а 3 II 0.

Освећење цркве. Ио наредби наше Високопречаене конзисторије а с благословом Његовог Високопреосвештенетва госп. Митрополита Серафима од 21. август^ бр. 564 ове године освештана је новоподигнута црква у селу „Нецвећу", котара требиљског у парохији ман. Доорићева у неђељу 28. септембра, којој је дато храм успенија пресв. Богородице. Освећење цркве у присуству околног народа извршио је подписани са свештенетвом дотичне близине. Свечаност је испала врло сјајно, премда је било облачно ври]еме. Између свију селски цркава у овој парохији, може се рећи, да је ова просторијом својом највећа, и врло је добро саграђена, имајући лијеп положај и према мјесту. Висока влада земаљска дала им је у помоћ 200 фор. а остало је све жртвовало дотично сеоце од 17 кућа. Вриједност цркве износи близу 2000 фор. и да нису сељани већином сви мајстори, то од самог камена неби

у стању били никад овакву цркву саградити. Зато се има прво захвалити вис. влади земаљској која им је помоћ дала а такођер и план, по коме је саграђена, друго народу, који се вриједан показао, да жртвује свој иметак и своју снагу на овакво богоугодно дјело, сјећајући се својих предака, који су благочестивост христијанску у томе показали, подижући ев. Божије храмове. А треће свештенству, које се позиву своме одазвало, да освешта овај св. храм. Пригодом свечаности за ручком, пало је прихода до 130 ф. за подпору учињених трошкова око освештања, и за унутрашње најнужније ствари. — И поред све учињене грађевине о своме су трошку и зконо добавили средње величине, за које је нужно још да се и звоник подигне. М. Р. Чај против зубобоље. — Ништа није обичније од зубобоље, и кад кога заболи зуб. од свакога ће ее чути по некн лијек, коме се год по-