Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 400

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

зкали, али ни један од толиких савјета неће му обично помоћи. С тога ако је зуб покварен, нема нигата боље, до вјештог зубног љекара. и извадити га. Ако, напротив зуб боли, усљед какве промаје, главобоље и т. д., а није ни мало покварен, онда ево лијека: Узмите лпшћа од обичног чаја, ма какве врсте он био, и савите га у један цигар-папир као обичпу цигарету и попушите је као да је дуван „специјалитет". Бол ће одмах уминути ушљед дима од чаја, који у устима долази у везу са болесним зубом. Ово није раднкалан лијек. јер се зубобоља може повратити, али опет неће никоме шкодити, да га покуша, јер не кошта много. Стабло са словима. У башти будистичког манастира у сјеверном Тибету, у средњој Азији, расте дрво на чијој кори и лишћу излазе слова, ријечи и читаве молитве. Тамошњи празновјерни народ гледа на то дрво са великнм страхопоштовањем. Европеки учењаци, чувши за то, спочетка

су иорицали могућност таког стабла. Но када су признати научни путници, као што су Потанин и Гренард тамо отишли а видјели својим очима то стабло, нпје се више могло сумњати о томе и почели су пспитиватп, како су могла постати на лишћу и на кори слова. Једни су тврдили, да су се случајно показали на кори и на лишћу знакови слични у разним словима, а машта тамошњих људи види у том одмах права слова и изреке. Потанин је сасвим другчијег мњења и тврди, да те знакове стварају кукчићи по лишћу и по кори. но чудно је, што су одвећ слични словима. Кад је чувени француски путник Едуард Бланк, био на лицу мјеста и у руци имао гранчице тога дрвета, увјерио се, да је то дјело будистичких калуђера, који су врло вјештом варком та писмена на лишћу и кори произвели, да могу лакше тамошњи лаковјерни народ примамљивати. То мњење су и остали учењаци усвојили.

Кљижевт „Српски Вјесник". — Почетком мјесеца окт. о. г. почео је у Мостару излазити овај лист за политику, просвјету и привреду. Излазиће једном у неђељи и стоји за наше крајеве 6 фор. на годину. Власник и уредник му је Владимир М. Радовић. „Цариградски Гласник" почетком октобра т. г. почео је излазити у знатно проширеном обиму. Дијена му је за нзше крајеве 40 гроша. Једна лира у турским новцима, рачуна се 103 гроша, наполеон 20 динара, а устријска форинта 9 гроша. „Цар. Гласник" излази једном у седмици и бави се са одношајима правосл. Срба у отоманској царевини, а доноси и свјетске новости. Лист је ваљано уређен, те се ради тога сам прегторучује. Власник и одг. уредник му је К Групчевић. Претплата и остало шаље се на адресу: Вп'ес1Јоп с1ев Јоигпа! 8егБе „Тгап^гаскк. СИавшк" Копв1;а11Нпор1е — Тиг^ше (роз(;е <1е Ја1а(:а) „Земљораднички Пријатељ" излази у Новом Саду од 1. октобра о. г. једанпут мјесечно од 2 табака. Годишња му је цијена 2 фор. Покретач

вијести. му је Јаша Томић са друштвом једномишљеника. Претплату и наручбе треба управљати на администрацију тога листа. —- Наше селско свештенство требало би да га држи. „Голуб", лист за српеку младеж, који у Сомбору излази двапут у мјесепу, почетком наступајуће године ступа у двадесету годину свога опстанка, која ће се и скромно прославити. „Голубу" ће се дати нова насловна глава; с тога уредништво тога листа позива сликарске умјетнике, да насловну слику израде, а најбољем сликару, даће се награда од 40 круна у злату. Главна идеја у слици, могла би остати иста, само би је требало проширити још на оне карактеристичне слике, које Србина диче. У слици би требали доћи ликови Вука и Доситија и неки предјели из земаља у којима Срби живе. Цијела прва страна могла би се запремити том насловном сликом, само да на сриједи остане мјесто за згодну строфицу какве народне пјесме. Цргежи се могу принослати уредништву <)<> 1. дсцембра ш. г.

Прва срнска штамиарија Ристе Ј. Савића у Оарајеву.