Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 464

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

Онда коњаник брже боље потрча на оно мјесто г ДЈ е је ћемер закопао, ал' јест, ни ћемера, ни од ћемера трага. Копај, тражи — нема па немаОдмах се врати просјаку и опет га запита ; „Ама је си ли ма кога видио кад си овдје дошао ?" „Никога", вели опет просјак. Е онда ти знаш куд се дјео мој ћемер, ево овде сам га оставио ! Пренерази се просјак од чуда шта овај говори па рече:: „Окај^се^ти мене, добар човјече, доста ми је и моје сиротиње! Шта ти ја знам за некакав твој ћемер! Кад сам дошао овде сам пао, и одавде нисам макнуо !" Не ће јунак то ни да чује већ навали н& просјака: „ја ли паре на сриједу, ја ћеш сад погинути! " А кад се просјак стаде правдати и клети да он о парама ништа незна нити их ј е очима видио — успламти јунак' скочи на њ па га стаде тући. „Казуј" вели, гдје су паре. Ако не кажеш, одавде жив не ћеш отићи, ја ћу те удавити !" Просјак се и опет правдао и бранио, а кад овоме то додија, скочи на њ и удави гаОнда опет оде на оно мјесто и стаде копати али не нађе ништа. Зађе по пољу али ни тамо ништа. Преврте просјака и његову торбу, али ништа ни тамо. Најпослије се поплаши, не смједе више у овом пољу остати: може ко наићи и видјети да је убио човјека. За то се брже боље баци коњу на рамена, па оде својим путем. Гледао то све старац са дрвета, па кад коњаник побјеже, он се побоја: може ко туда

наићи, па кад нађе мртва човјека, може још на њега цотворити те да, ни крив ни дужан, пострада. За то брже боље сиђе с дрвета иа наже у планину. Пут је водио преко оног поља, ал' он не смједе путем већ заобиђе шумом и тако околиши Јбијенога. Таман он мало одмакао а св. Сава изиђе преда њ па га упита; „Е саљрче, видје ли шта у пољу?" А старац одговори: „Ама, духовниче ти ми рече да ћу видјети данас правду; а ја што видјех неправду, никад је веће у животу нисам видио!" „Ниси ти видио неправду" вели св. Сава, „већ правду, само још не знаш". Старац се пренерази па рече: „Иди. Бога ти! Црна ти је оно правда кад погибе човјек ни крив ни дужан !п „Е слушај, па онда реци да ли је неправда" рече свети Сава. — Јеси ли видио оног коњаника одјевена, наоружана, што јахаше пољем и што се у онај води окупа. Отац оног коњаника је отмичар па је покрао једнога сељлка и тако се обогатио, Онај чобанин што је онуд са стоком наишао и ћемер ископао то је син онога покраденог сељака, те је тако чобанин однио своје и ако ни сам за то незна( Отац оног просјака био је хајдук, па је за правду Бога убио оца коњаникова и сад се ето на његовом сину вратио зајам. Сад реци: је ли то правда ? „Јесте правда је!" рече старац. „За то не узајмљуј никада зла јер ће ти се то кад тад вратити!" — рече свети Сава па га нестаде. Из „Цариградског Гласника"

Представка о поправцп п измјени садањег стања свештеничког. (Свршетак.)

Ми смо тога увјерења, да наша Висока влада, као и наша високопреч. Конзисторија заиста нијесу противу тога, да ,, материјално стање свештеничко и намлату његову^ — треба правичније уредити — нарочито, да треба наћи пута и начина. како да се то у дјело прнведе и оствари. Па кад смо тога и таквог увјерења, слободан сам испред свију у овом чланку замолити нашу духовну власт, високоиреч. конзисторију у Сарајеву, нека тражи пута и начпна, да се за времена ово злочесто стање њезиних свештеника поправи, љепше и правичније уреди, те да свештеници могу развити више рада у своме задатку И' позиву.

Начини и предлози, по којима би се слабо нам стање свештеничко уредило и поправило како треба, били би — како по мишљењу моме, тако и по мишљењу већине овамошњих свештеника шљедећи: 1. Ћли : да се свештенству одреди стална мјесечна ила%а по класама , или 2. Да му се иовиси досадања тарифаза извјесна свештенодјејства. Ако би се узео 1. предлог, који би био понајбољи, онда бгс се свештенство морало подијелити, на класе, и то: I. класа свештеника, проте и надзиратељи 1000—1200 ф.