Branič

10

БРОЈ 1.

збирну ствар не ематрају само као нроету арнтметичку (бројну) еуму оних појединих ствари , из којих ее она «астојн, него онп је сматр ај у као неку идеалну целнну, која је као таква раздична од бројнога скуна сво!их сасгавака. дакле те она неки идеални (вештачки, замишљен 0 правни поелмет или обуекат онако исто као што има идеалних (вештачкпх") прав них иодмета или субјеката (она т. н . правна или јуристичка лица , као што су корпорације и др.) Ту дакле на према тим „јуристичким" лпцима (каква у праву доиста постоје) стоје с друге стране као љихова паралела те „јуристпчке" ствари, које само право ствара и замишља. Одиста, кад хоће стадо, библиотека и т. д. аравно да ее сматрају као једна ствар , као нека целина, онда то може очевидао само да се замишља , само по појму да постоји и према томе онда ти писцн образовање збирних ствари не ематрлју само као створ жпвота и саобраћаја, него они их сматрају као нешто, што ираво ствара и регулише и чија се правна природи п > томе сасвим независно од приватпе воље оенива на правноме правилу. Па кад већ по мишљењу тих писаца има таквих „јуристичких" ствари, онда наравно да у њиховој природи мора битп потпуне аналогпје са природом номенутих јуристичких лпца. Као што је дакле н. пр. правни опстанак корпорације независан од нромеае и судбине нојединих лица, која је састављају, тако исто и таква јуристичка ствар мора бити као так ва независна од пр о мене и правпе судбине сиојих и оје диних телесни х саставака . По томе <>нд а има правних о дно шаја, који ностоје на тој колективн ј ствари као целин и, _а који непосредно не додирују њепе поједине еаетојке кар што с друге стране онет може да с е догоди. д а се располож и нешто о свима ти м нојединим састашима. а да т о ипак не мора да се дотакве саме целине као заеебне јуристичке с тјз а ри. Ето такво је мишљење и схватање велике групе писаца *). Кад те писце ухватимо за реч и повучемо строгу логичку консеквенцпју тога њиховога схватања, онда шта из лази ? Излази то, да ја могу имати својину н. пр. на стаду као целини , као засебној јуристичкој ствари, а да не морам бити власник свију иојединих оваца, пз којих је стадо саЈ ). Међу љих спздзју: Р и с ћ 1; а, 1п81Ни1;№пеп II. §• 222. — ВГиЈепхз, рг. деш. С 1 У 11 г. I §. 41. стр. 438. — 1 п с1 8 с ћ е 1 Л, Рап(1ек1еп I. §. 1И7. прим 4. ■— 8сћеиг1, ^ећгћ. (1. Јпаи! §.43. — 01г(апег, у 1ћегт {;8 Јаћгћисћ (. Во§та1Јк е!с. III. стр. 96,107,133 и даље. Затим Варнкениг, Барон, Бринц н још многи други.