Branič

БР'>Ј 1.

Б Р А Н И Ч.

13.

ров* шћу, која се огледала у свиреиим грозиим и печовечним казпама старог и средњег века. А ово је, у осталом, ишло упорело еа тппрењем н нанретком л.удгке цнвилмзације у опшге тако, да тек. само најновијч каитена законодавства. заслужују да се назову човечним, благородн^м. Истпна. ла и она нпсу сва иодједнака; истина да се н у њих још огтажају трагови вегдашње суровости п варварства људског, у неких випте, а у неких мање; — али опет пико не може одрећи, да и сва та законодавства скуна и свако од њих посебицс, — не стоје данас впсоко уздпгнута са својом хумоцлтарношћу у казнама над негдашњим, старим казненим законима. Ова разлика између старог и најновијег казпеног права не само да постоји у казнен >м праву једног истог народа, а само из разног доба; већ и то баш и нарочито нзмеђу старог и новог казненог нрава у разних народа Не молсе се порицати. ла још п дчнас не посто.ји разЈЈИКа у стунњу образованости и цивилизације између данашњих народа, којп сви скупа носе пме цивилизованих народа. Историјска је нотпна , да и даиас нма народа, којп су у образчваностн и цивнлизацији далеко умакли од других народа. ј\ Ј п неКемо овде да нстражујеЈУШ узроке тој ра^лпцн у образованости и пивилизацпјн између појединих данашњих народа. Тако псто не мислимо овде унуштати се у испитивање, да ли узрок тој разлнци лежи само у прпродпим особинама поједиппх народа; или су ту разлику више створиле ирилике и околности. под којима се развијао ашвот нојединих народа. То бн био предмет друге гране наука; казвено ираво пе бави се тимеА ми смо за предмет овај нашој расправи нзбрали уломак баш из казненог нрава, на за то п не бп желили , да нам се иначе може пребацпти удаљавање од снецијалног предмета наше раснраве. У место да прелазимо у с«т>еру етраног научног испитивања о узроцима те рачлике у образованости и цивилизацији између поједивих народа — ми ћемо се задовољити само што констатујемо тиј Факт разлЈгке као појаву, коју је потврдила историја Али и ако та разлика по-