Branič

32.

е р а н и ч.

БРОЈ 1,

ле о коме да у потаји ради против власти, постављао би нарочите момке да издаље пазе дању и ноћу куд иде и ко му долази. Ако ови позорници небрежљиво врше дужност, строго би их казнио и отпуштао из службе. У својо) претераној ревности око одржања реда много је пута Б. Мехмед и прегонио нападајући мирне и поштене људе. Пре дваестине година беше се нрочуло да неки Коста Емино-Кутински на тавану своје куће прикрива неке лопове. Притешњен баци Коста кривицу на механџију Н. Н. у Прокоиовој Еутини , но овај се пред Б. Мехмедом одговараше слободно и отворено, па му најзад у свађи рече и ово: „ Зашао си те хваташ лоиове ио мирним куКама\ Стегни иетљу иа их гони ио шуми\ и Б. Мехмед дотера га везана у нишки град, где му у злоћи и пакости својом руком ишчупа оба брка, натерајући га да прокаже лопове. То би узрок те човек после кратког времена голом душом побеже у Србију, и настани се у селуЈасенову на Делиграду, одакле после толико година, кад ја бех председник окружног нишког суда, дође у Ниш суду на тужбу за напуштену баштину коју му синовци беху присвојили. Као да је дубље оцењивао значај наше нацијоналне свирке гусала — Бели Мехмед строго је казнио сваког на селу ко гуди и попева. Једно вече, ходећи по Нишу, случајно чује где неко у својеј кући пева уз гусле позивљући Турке на Косово, па се осмехне, и другу с којим иђаше проговори: „ НеКу тамо бре\ Немам каде г треба :ли 200.000. коњаника\ и На извиђајима кривица беше кратак и оцечан. Дошав у село, ако има кога да саелуша добављао би га шиљући му особиту врсту „кратког позива," на име своју сребрну харбију. По кога дође његова харбија премирао би од страха познајући његову строгост и уз пут дск до њега допре падао би неколико пута. Једном приликом незадовољан пословима општине Н. Н. пошаље харбију кмету сеоском Вукашиву, који од страха једва дотетура. Б. Мехмед гледаше га намргођено нозадуго, па му најзад проговори: ,, Вукашине бре\ Ја те наиравих кметом, држеби да Аеш о народној работи да се осушиш као гито се дуња суши; а ти ето кодавио кодваљак као крагујевачки начелник\ и Попсује га за његове неуредности, и одпусти под строгом опоменом да марљиво врши своју дужност. До Митхада, познатог реФорматора у нишком валилуку, жандармерија у Нишу беше без сваке војничке регуле, и већином је била састављена из самих протераница и скитница. Митхад је уреди, доведе под војени запт, и повери Белом Мехмеду, који по том иод њим дотера и до звања мг.јора, ма да беше неписмеп, што би повод замераљу и оговарању од стране нишких грађана.