Branič

58

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 2.

К Р А Ђ А УЛОМАК ИЗ ЕВГЛЕСКОГ КАЗНЕНОГШРАВА. НАПЕСАО Ј. Т>. АвакумовЕ& (НАСТАВАК.) II. ПОЈАМ КРАЋЕ. По природној подели предмета, о коме мислимо да говорнмо у овој расправи, требало би овај њев одељак да почвемо са говором о „појму крађе" или другачије речепо: гата енглеско казнено право разуме под тим пзразом „крађа." Но пре него што би прешли на говор о томе, неће бити излишно, да бар у кратко поменемо, колнко има, опет по енглеском казненом праву, облика, којима се у опште може противзаконо повредпти туђа својина- Енглеско казнено право зна за три таква облика. Првнје: куаЦа : други: зло намеуна иовуела или оштета туДих ствауи : и најпосле трећи је: ирављење лажних испуава . Сва та три облика, ма да сваки од њих има своје специјалне особине, опет су само делови једног истог рода. Свакн је: иративзакони наиад на туђу својину ; само што сваки то извршује разним путевима и сретствима. Ми. наравео, да не мислимо овде опшпрније говорити о свпма тим облицима, јер би тиме прешли засебну сФеру расправе о крађи- Алп при свем том веза и сродство тпх облика створилп су нам дужност, ла ни преко њих не пређемо са ћутањем. То је. уосталом. захтевала и сама иотпуност у обради предмета, јер кад смо се већ решилп да говоримо о једном делу целине — овде о крађи. онда сама природа ствари изазива, да бар напоменемо и остале саставне делове те исте целине — противзаконог напада туђе својине. Тек тако радећи, може да се избегне нејасност, — и у једно осигура добро разумевање предмета, који смо нарочито изабрали за ову нашу расправу. Но управ и баш због саме те јасноће. не само да није нужно, већ и не смемо упуштати се у говор о иојединостима последња два облика, већ се, на против, морамо ограничити да то учинимо само код првог облпка као засебног предмета ове